KIKINDA– Tugovanje je proces koji sledi nakon smrti bliske osobe i uključuje veliki broj emocija, misaonih obrazaca, ponašanja, običaja, rituala i usmeren je na suočavanje sa nastalim gubitkom. Znanja i informacije sadžani u ovom tekstu omogućiće bolje razumevanje tugovanja i otkloniti bar neke dileme i brige vezane za ovaj proces.
Na smrt bliske osobe postoje univerzalne reakcije (tipične reakcije za većinu ljudi): šok i neverica, ljutnja, tuga, krivica i samooptuživanje, čežnja, bespomoćnost, usamljenost, strah, briga, doživljaj gubitka kontrole nad životom, traganje za smislom gubitka, fokusiranost na stvari koje su pripadale preminuloj osobi, misaona preokupiranost umrlom osobom, promene u apetitu i snu, neprijatne telesne senzacije, doživljaj da vidimo, čujemo umrlu osobu i osećamonjeno prisustvo. Međutim, najčešće reakcije koje bune i brinu tugujuću osobu jesu ljutnja prema umrloj osobi, krivica i samooptuživanje i intenzitet reakcija na gubitak.
DA LI JE NORMALNO DA BUDEM LJUT(A) NA UMRLU OSOBU?
Ljutnja prema umrloj osobi je uobičajena reakcije na gubitak. Ljutnju ne treba ignorisati ili potisnuti, niti okrivljavati sebe ako osećamo ljutnju prema umrloj osobi. Najbolji način da pomognete sebi kada doživite ljutnju je da emocija mora biti identifikovana, imenovana, sa njom se treba suočiti, razumeti je i izraziti na zdrav i bezbedan način. U suprotnom, ukoliko ljutnja ostane nerazjašnjena i nerazrešena, postaje težak teret koji može iskompikovati zdrav proces tugovanja.
DA LI SAM URADILA/O DOVOLJNO ZA VOLJENU OSOBU?
Krivica i samooptuživanje takođe su česte emocije kod tugujućih osoba. Reč je o emocijama proisteklim iz uverenja da nismo bili dovoljno posvećeni, pažljivi, da nismo na vreme reagovali, da nešto nismo trebali uraditi, ili da smo nešto propustili uraditi… Krivica može biti utemeljena u stvarnosti ili nerealnim očekivanjima i uvidima. Korisno je da ova osećanja i razmišljanja podelite sa bliskim osobama koje će vam pomoći da razlučite da li je krivica zasnovana na realnosti ili ne i da ukoliko postoji deo odgovornosti za smrt bliske osobe probate sebi oprostiti. Takođe, nerazrešene emocije krivice i samooptuživanja mogu iskomplikovati zdrav proces tugovanja.
DA LI JE TUGOVANJE BOLEST?
Još je nešto jako bitno za razumevanje tugovanje. To nije bolest. Tugovanje nakon smrti bliske osobe nije depresija. Depresija i ožalošćenost slični su po tome što se u oba slučaja pojavljuju poteškoće sa spavanjem, apetitom, javlja se intezivna tuga, poteškoće sa koncentracijom. Međutim, među reakcijama na gubitak nema gubitka samopoštovanja i doživljaja bezvrednosti koji je obično zastupljen u kliničkoj slici depresije. U tugovanju je osećanje krivice usmereno na pojedine aspekte gubitka, a u depresiji krivica ima generalizovani karakter. Svakako, ukoliko imate dilemu da li je reč o depresiji ili tugovanju najbolje je da se posavetujete sa stručnjakom, jer je depresija ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva stručnu negu i pažnju.
KADA TREBA ZATRAŽITI STRUČNU POMOĆ?
Reakcije tokom tugovanja su toliko jake da se tugujuće osobe često počinju pitati hoće li „poludeti“ i hoće li moći podneti toliku duševnu bol. Sličnu zabrinutost dele i osobe iz njihove okoline.Činjenica je da veliki broj tugujućih podnese ovaj intezivni duševni bol bez posledica i da se prilagodi životu bez voljene osobe uz pomoć vlastitih snaga i podršku ljudi iz svoje okoline. Međutim, dešava se da se proces tugovanja iskomplikuje i tada se preporučuje podrška stručne osobe. To ne znači da je tugujući bolestan i „nenormalan“, već da se zbog različitih životnih okolnosti zaglavio u svom tugovanju.
Neki od znakova po kojima možete prepoznati da proces tugovanja otežan su: vrlo snažan osećaj da je gubitak doživljen „juče“ a prošli su meseci i godine. Tugujući se i nakon godinu i više uglavnom ne može govoriti o umrloj osobi bez plača i intezivne tuge. Dugotrajno čuva sve stvari preminulog. Isključivanje iz života svih ljudi povezanih sa umrlom osobom, dugotrajan prestanak komunikacije sa većinom ljudi, dugotrajan izostanak sa posla, nebriga za sebe,m porodicu, decu, domaćinstvo. Trajan gubitak interesovanja, kompulsivno oponašanje umrlog, dugotrajna i intezivna osećanja krivice, griže savesti…
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069 435 26 86. Njene tručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
