KIKINDA- Marko i Janko dele kancelariju. Marko pokušava da završi izveštaj, ali Janko već dvadeset minuta priča o kolegi iz drugog sektora, o svojim komšijama koji su opet galamili i o tome kako “više ništa nema smisla”. Marko klima glavom, smeši se, pokušava da bude ljubazan, ali iznutra oseća napetost, pad koncentracije i sve snažniju želju da pobegne.
Zvuči poznato?
Ovakve situacije deluju bezazleno, ali imaju ozbiljan psihološki uticaj. Kada granice ostanu neizrečene, posledice se nagomilavaju: raste iscrpljenost, javlja se frustracija, opada radni fokus, a nakupljena napetost često se kasnije izlje u neočekivano burnoj reakciji.
Zašto je nekim osobama problem da postave granice?
Iako je jasno da odnos postaje opterećujući, mnogi ljudi oklevaju. Najčešći razlozi su:
– strah da će izgledati neprijatno ili grubo,
– potreba da se održava mir po svaku cenu,
– ideja da „treba izdržati“,
– briga da će druga strana reagovati povređeno,ili ljutito, Ideja da bi druga strana trebalo dazna šta je kulturno,ispravno i kada je dosta.
Ljudi poput Marka nisu nužno loše osobe. Često je njihovo stalno pričanje način regulacije stresa, ventiliranja ili nesvesni pokušaj povezivanja. Ali i kada razumemo njihovu pozadinu, granica mora postojati jer bez nje odnos postaje frustrirajući.
Šta su zapravo zdrave granice?
Zdrava granica nije zid, već jasna linija koja štiti naš fokus, vreme i emocionalnu energiju. Ona ne napada drugu osobu, samo nas štiti od preplavljenosti.
Najefikasnije su kratke, jasne poruke koje ne kritikuju, već usmeravaju:
– Moram ovo da završim do 14 sati, nastaviću da radim pa se čujemo kasnije.“
– „Sad mi treba fokus, da li možemo o ovome posle?“
– „Razumem te, samo trenutno ne mogu da se uključim, imam rok.“
Ovakve poruke ne napadaju ličnost, ne negiraju emocije druge osobe, ne ulaze u raspravu, jasno ukazuju na našu potrebu.
Kada je potrebna direktnija granica?
Ako neizgovorene i blage granice ne daju rezultat, važno je da granica postane eksplicitna. U profesionalnim odnosima direktnost je često znak poštovanja, jer daje jasne smernice drugoj osobi.
Primer:
„Treba mi tišina u kancelariji da bih radila. Ako želiš da razgovaramo, hajde da nađemo vreme za pauzu, ali dok radimo potrebno mi je manje priče.“
Kako održavati granicu bez konflikta?
– Drži se mirnog tona.
– Ne izvinjavaj se za svoje potrebe.
– Ne ulazi u objašnjavanja „zašto“ predugo, granica je dovoljna.
– Budi dosledna, jer nedoslednost vraća situaciju na početak.
Poruka za kraj
Zdrave granice nisu hladnoća, već briga o sebi i o odnosu. Kada ih postavimo na vreme, sprečavamo iscrpljenost, smanjujemo tenzije i stvaramo radni prostor u kojem i mi i drugi funkcionišemo bolje. Granica nije zid, već jasno označena staza koja omogućava i nama i drugima da se krećemo slobodno i u miru.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
