KIKINDA- Veoma je važno voditi računa o zdravlju, kako preventivno, tako i kada se jave tegobe. Kada nas zaboli zub idemo kod zubara. Kada povredimo nogu, potražimo pomoć ortopeda. Kod očnog lekara odemo kad vid oslabi.
ŠTA RADIMO KADA DUŠA ZABOLI?
Psihički problemi, dugotrajna neprijatna emotivna stanja i njihovo ignorisanje isto je što i ignorisanje zubobolje ili nekog drugog bola. Neprijatno je, otežava svakodnevno funkcionisanje, dovodi do komplikacija. Što je period ignorisanja duži, to su i posledice veće. Što ranije neko potraži pomoć, to će jednostavnije i efikasnije rešiti problem. Smanjiće se količina lošeg i nekvalitetnog vremena i smanjiće se količina stresa.
Zašto bi odlazak kod psihologa, psihijatra ili psipoterapeuta bio drugačiji od odlaska kod zubara ili nekog drugog lekara? U oba slučaja dobijamo pomoć koja će umiriti bol i doneti olakšanje. Na sreću, u našem okruženju sve više slabi uverenje da je potražiti i dobiti psihološku podršku znak slabosti. Postaje sve jasnije da je to znak zrelosti i odgovornostii i unapređivanje sopstvenog života. Postaje deo životne kulture umesto ogovaranja i ismejavanja. Šta se to dešava u psihološkim savetovalištima ili kod psihoterapeuta?
PRVI SUSRET
Kao većina prvih susreta i ulazaka u nepoznate situacije i odnose, i ovaj susret može da donese strepnju i nelagodu. I to je sasvim prirodno. Kao što je sasvim prirodno da psiholog ili psihoterapeut dočeka klijenta sa empatijom, razumevanjem, podrškom i ohrabrenjem.
Stručnjak je pažljivi slušalac i sagovornik. Tokom ovog prvog susreta gradi se odnos poverenja između klijenta i stručnjaka. Psihoterapija postaje odnos u kom se klijent oseća sigurno. U ovakvom kontekstu prihvatanja i sigurnosti, postavljaju se ciljevi terapije. Preciziraju se promene do kojih bi klijent hteo doći tokom terapije, koliko često će se susreti realizovati, kao i da li bi u terapiju trebalo uklučivati i druge bitne osobe.
KO SVE MOŽE BITI UKLJUČEN U PSIHOTERAPIJU
Lično sam pristalica sistemskog pristupa, odnosno uključivanja cele porodice ili pojedinih članova u savetodavni, odnosno terapijski rad. Nekada je korisno, ili čak neophodno u rad uključiti i osobe mimo porodice, recimo učitelja. Simptomi i poteškoće često potiču od problema koji se ne iscrpljuju unutar jedne osobe. Povezani su sa njenom okolinom, naročito sa bliskim članovima porodice.
DALJI TOK I ZAVRŠETAK PSIHOTERAPIJE
Dalji rad je usmeren ka realizovanju postavljenih ciljeva ,a uključuje različite vrste psihoterapijskih intervencija, vežbi, edukacija i domaćih zadataka. Naravno, celim tokom terapije se neguje dobar, iskren i otvoren terapijski odnos u kom terapeut i klijent razmenjuju informacije o korisnosti svakog dela terapije. Obostrano zadovoljstvo i uzbuđenje (i klijentovo i terapeutovo) čine trenuci u kojima klijent, ili članovi porodice shvate da je moguće ostvariti promenu i kada dele osećanja da su osnaženi, manje zabrinuti i uplašeni.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
