KIKINDA– Serijal o roditeljstvu! Ako vam je do sada bilo teško da razumete šta tačno znači emocionalna dostupnost, sada dolazimo do ključnog dela. U nastavku teksta biće jasno kako emocionalna dostupnost izgleda u realnim, svakodnevnim trenucima.
Jovica ulazi u stan, nekako nevoljno spušta ranac i bez mnogo reči kaže: „Danas su me opet zadirkivali Marko i Janko.“ Reakcija roditelja u vidu minimizacije i skretanja pažnje: „Ma nemoj da se nerviraš zbog toga. Samo ih ignoriši. Hajde da večeraš, sigurno si gladan.“
Kako se dete oseća?
Dete dobija poruku da njegova emocija nije dovoljno važna. Problem nije osporen, ali nije ni prepoznat. Odnos koji se ovde gradi često vodi ka povlačenju, dete uči da „ne vredi pričati“, jer će razgovor sa teme biti skrenut..
Okrivljavajuća reakcija roditelja
“Tebe stalno neko dira. Sigurno si ti nešto prvi započeo. Ne bi oni bez razloga tebe dirali. I pogledaj se, opet si došao sa prljavim patikama. Dokle više ?“ Obično kreće roditeljski monolog sa kritikama i deljenjem lekcija.
Kako se dete oseća?
Dete se oseća okrivljeno i napadnuto u trenutku kada mu je potrebna podrška. Emocija se ne samo ne prepoznaje, već se dodatno opterećuje kritikama. U ovakvom odnosu dete uči da su njegova osećanja problem i da bliskost nosi rizik. Često se razvija anksiozan ili ambivalentan obrazac.
Reakcija iz pozicije prekomerene zaštite
„Joj, Bože, jadničak moj… Nema prava niko tebe da dira. Mama će ići kod učiteljice i sve ćemo rešiti.“
Kako se dete oseća?
Dete dobija zaštitu, ali bez osnaživanja. Poruka je. Ti sam ne možeš da se nosiš sa ovim. Iako deluje brižno, ova reakcija može pojačati detetovu nesigurnost i zavisnost od roditelja.
Reakcija emocionalno dostupnog roditelja
„Vidim da ti nije bilo lako. Hajde, sedi da popričamo. Šta se tačno desilo?“. Roditelj ne preuzima priču i ne ulazi u monolog i držanje predavanja. On pušta dete da priča , sluša pažljivo, postavlja pitanja koja će mu pomoći da što bolje razume šta se desilo, kako dete razume događaj i kako se dete oseća.
Kako se dete oseća?
Dete se oseća viđeno i shvaćeno. Roditelj prepoznaje emociju, ostaje prisutan i otvara prostor za razgovor. Ovde se gradi odnos u kome dete uči da su osećanja prihvaćena, a problemi rešivi. Ovo je osnova sigurne povezanosti.
Poruka za kraj
U sva četiri primera roditelji su reagovali iz najbolje namere i iz ljubavi prema detetu. Razlika je u tome da li roditeljska reakcija detetu najpre omogućava emocionalnu obradu iskustva, ili roditelj odmah prelazi na regulaciju detetovog ponašanja, zaštitu ili korekciju.
Kada dete najpre dobije prostor da razume i proradi ono što je doživelo, lakše razvija osećaj sigurnosti u odnosu sa roditeljem, razvija pozitivnu sliku o sebi, sposobnost da razume druge, da traži pomoć, da se nosi sa stresom i da gradi stabilne odnose. Sada je jasno zašto je emocionalna dostupnost dragoceno blago koje možete darivati svome detetu.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
