Kroz život sa psihoterapeutom: Dan žena i jedno škakljivo pitanje

KIKINDA- Da li se sećate bar jednog pitanja koje ste kao dete, onako radoznalo, veselo i sasvim naivno postavili, a da su odrasli povikali u glas: “To se ne pita!” Sećate li se koje je to pitanje bilo? Verovali ili ne, najčešće je to bilo ono najjednostavnije, postavljeno nekoj “starijoj“ osobi: “Koliko imate godina?”

Ali, zabrana za saznavanje godina nije važila za sve. Sasvim je bilo u redu pitati tatinog kolegu za godine, ali koleginicu nikako. Tim pitanjem mogli ste se obratiti porodičnom prijatelju, komšiji ili prodavcu- ali ne i porodičnoj prijateljici, komšinici ili prodavačici. Jer pravilo je jasno: žene se ne pitaju za godine.

I tako to pravilo polako postane deo nas. Odjednom počnemo da pitamo sa oprezom: “Izvinite… ako nije nepristojno… koliko imate godina?” Ili još češće to pitanje potpuno preskočimo.

Zanimljivo je da tog opreza gotovo da nema kada su muškarci u pitanju. Njih za godine pitamo sasvim normalno, bez uvoda i bez izvinjavanja. A kada je žena u pitanju, mnogi od nas osete malu nelagodu- bilo da treba da pitaju, bilo da treba da kažu svoje godine. Kako smo došli do toga da jedno obično pitanje postane “nekulturno”. Možda zato što se od žene kroz vreme očekivalo nešto što se od muškaraca mnogo ređe traži: večita mladost, večita lepota, stalna vitalnost.

I tako žena često postane čista matematička operacija u kojoj se uvek nešto sabira, oduzima, dodaje i prepravlja. Broj godina koji se prikriva kao nepoznata  vrednost u matematici. Broj centimetara koji  na nekim delovima tela treba oduzeti, a na nekim dodati. Broj kilograma koji mora da ide nadole. Broj bora obavezno smanjiti.

A negde “kao usput” čitav jedan svet počne da se bogati manipulišući tim brojevima. Industrija lepote, reklame, saveti, tretmani, kreme, estetske intervencije- sve to stalno ponavlja istu poruku: godine treba sakriti, telo treba popraviti, vreme treba zaustaviti. I tako se polako stvara čitav jedan krug u kojem se s jedne strane stalno podgreva ženska nesigurnost oko starenja, a s druge se od te iste nesigurnosti puni nečiji bankovni računi.

Poruke koje utiču na mentalno zdravlje

Mediji pokazuju poseban “talenat” da od nečega što je prirodan tok života naprave razlog za nesigurnost. Umesto da starenje prikažu kao normalan proces, često nas “išamaraju” ovakvim porukama:

“Ova žena ne zna da ostari. U svojoj sedmoj deceniji izgleda kao da joj je trideset”. “Ima pedeset godina i  ima telo na  kojem bi  joj zavidele i tinejdžerke”. Žena se tako uči da joj sopstvene godine ne budu prijatne, da se od njih udaljava, da stalno pokušava da ide protiv vremena i protiv sebe.

Naravno, briga o telu i zdravlju je nešto sasvim drugo i to je važno. Ali problem nastaje onda kada se vrednost žene počne vezivati gotovo isključivo za mladolik izgled. Psihološka istraživanja o tzv. objektivizaciji tela pokazuju da takve poruke dovode do stalnog posmatranja sopstvenog tela spolja- kao nečega što treba procenjivati i popravljati. Kada žena počne sebe da doživljava prvenstveno kroz izgled, raste nezadovoljstvo telom, opada samopouzdanje i povećava se rizik za anksioznost, poremećaje ishrane i druge poteškoće u mentalnom zdravlju.

Drage moje, srećan vam Dan žena

Ovaj dan je nastao mnogo pre nego što su postojali filteri, estetske klinike i industrija lepote koja svakodnevno zarađuje milijarde. Nastao je iz borbe žena da budu viđene kao ljudi, kao radnice, kao osobe sa pravom na dostojanstvo i život. Između ostalog, dostojanstvo je  tamo gde žena ne mora da bude mlađa, vitkija ili savršenija da bi se osetila dovoljno vrednom.

Drage moje, vaše telo je mesto u kojem živite svoj život

U njemu ste volele i bile voljene. Radovale se, stvarale, radile,  grlile i bile grljene. Brinule o drugima i drugi brinuli o vama. Ustajale kada vam nije bilo lako, uživale, smejale se, plakale, preživljavale i bile pune života. Odlazile na susrete i vraćale se sa rastanaka, Dočekivale i ispraćale, bivale dočekane i ispraćene…. Ono pamti sve te godine i nosi ih na sebi  i u sebi na način koji je potpuno prirodan.

Volite svoje telo, budite mu zahvalne i vodite računa o njemu zbog zdravlja, snage i života koji u nje mu živite. Neka briga o telu bude briga o zdravlju i vitalnosti, a ne stalni pokušaj da se sakriju godine i uklone tragovi vremena  kako bi smo se uklopile u nametnute standarde. Neka naš odgovor ne bude stalno prilagođavanje nametnutim  standardima, već promena sveta oko nas. U vremenu punom podela ,straha ,ratova i nepravde, svetu su potrebne žene koje donose razumevanje, odlučnost, nežnost, mudrost i brigu za život.

Srećan Vam Dan žena,drage moje Kikinđanke!

Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. UlicaJovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.