KIKINDA- U eri interneta, kada su nam sve informacije nadohvat ruke, lako je pasti u zamku pretraživanja simptoma bolesti i samodijagnostikovanja.
Sajberhondrija je termin koji opisuje prekomerno pretraživanje zdravstvenih tegoba na internetu, što dovodi do povećane anksioznosti i često iracionalnog straha od ozbiljnih bolesti. Iako se internet može koristiti kao koristan alat za informisanje, kod sajberhondrija se pretvara u izvor stresa, opsesivnog pretraživanja i katastrofičnih misli.
Kako izgleda sajberhondrija?
Zamislimo jednog IT stručnjaka koji je osetio blago trnjenje u prstima. Umesto da sačeka i vidi da li će simptom nestati ili da se posavetuje sa lekarom, odmah je ušao na Google i ukucao “trnjenje prstiju”. Prvi rezultati su spominjali stres i manjak vitamina, ali on se zadržao na članku koji je povezivao ovaj simptom sa multiplom sklerozom. Ubrzo je proveo sate pretražujući forume i članke, sve dublje tonući u uverenje da ima ozbiljnu bolest. Počeo je da oseća nove simptome vrtoglavicu, slabost i napetost koji su, zapravo, posledica stresa i anksioznosti, a ne stvarne bolesti.
Zašto dolazi do sajberhondrije?
1.Negativna pristrasnost pretraživanja
Kada pretražujemo simptome, često nesvesno biramo najdramatičnije i najopasnije scenarije. Na primer, umesto da pomislimo da je glavobolja posledica dehidratacije, nalazimo informacije o tumorima na mozgu.
2.Preopterećenje informacijama
Internet je prepun medicinskih informacija koje nisu uvek pouzdane. Lažni simptomi, neproverene studije i nekompetentni izvori mogu lako izazvati paniku.
3.Povećana senzitivnost na telesne signale
Kada konstantno pretražujemo simptome, postajemo preosetljivi na signale tela i počinjemo da osećamo ono što očekujemo da osetimo (nocebo efekat).
4.Anksioznost i potreba za kontrolom
Osobe sklone anksioznosti koriste internet kao način da umire strah, ali paradoksalno, prekomerno pretraživanje samo povećava stress,brigu i anksioznost
Kako izaći iz začaranog kruga sajberhondrije?
1.Postaviti ograničenje pretraživanja
Umesto beskonačnih sati, odrediti sebi vremenski limit za informisanje (npr. 10 minuta).
2.Konsultovati stručnjake, ne forume
Umesto da se oslanjamo na priče drugih ljudi na internetu, najbolje je razgovarati sa lekarom.
3.Prepoznati anksiozne misli
Kada uhvatimo sebe kako pretražujemo najgore moguće dijagnoze, važno je zastati i racionalno preispitati strahove.
4.Usmeriti pažnju na telo na zdrav način
Umesto opsesivnog osluškivanja simptoma, fokusirati se na zdrave navike: fizičku aktivnost, dobru ishranu i relaksaciju.
5.Ograničiti izloženost informacijama
Ako primetimo da nas određene medicinske stranice ili društvene mreže uznemiruju, može biti korisno da ih izbegavamo.
Iako sajberhondrija nije zvanična medicinska dijagnoza, često je deo zdravstvene anksioznosti (hipohondrije).
Svaka anksioznost se pojačava pažnjom koju joj posvećujemo. Zato, sledeći put kada osetite potrebu da pretražujete simptome, zapitajte se: da li ovo zaista pomaže ili samo povećava moju brigu?
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljivaćemo subotom.
(foto: Freepik)
