KIKINDA- Ako smatrate da su procenti, brojke i istraživanja dosadni, zamorni ili beskorisni, zamolila bih vas da ih pogledate “drugim očima”. Brojke i statistika umeju da ogole stvarnost preciznije i nemilosrdnije nego mnoge velike reči.
Zato vas molim da u ovom tekstu obratite pažnju na svaki broj, jer iza svakog od njih stoje stvarna deca, stvarni mladi, stvarne porodice i stvarne posledice. Hajde da “uđemo” u tekst u kome svaka brojka govori veliku i tešku priču o stvarnosti koju stvaraju pametni telefoni kada se koriste bez granica, nadzora i zaštite.
Uskraćujemo li svojoj deci mogućnost za dobro mentalno zdravlje?
Tinejdžeri sa problematičnim korišćenjem telefona imaju 3 puta veći rizik od depresije (King’s College London, 2024).
1 od 5 mladih smatra da život nije vredan življenja zbog uticaja društvenih mreža (Parentkind, 2024)
ranije dobijanje telefona povezano je sa većim problemima mentalnog zdravlja tokom kasnijeg života (Sapien Labs, 2023)
više od 3 sata dnevno na mrežama udvostručuje rizik od anksioznosti i depresije (JAMA Psychiatry, 2019). Ako znamo da tinejdžeri na telefonima provode onoliko vremena koliko traje puno radno vreme (Univerzitet u Birmingemu, 2025), onda se s pravom nameće pitanje: da li svojoj deci čuvamo prostor za dobro mentalno zdravlje ili im ga svojim nemarom sužavamo?
Mali uređaj- veliki sukobi
73% roditelja kaže da telefoni izazivaju sukobe u porodici (Vivo, 2024)
54% roditelja žali što je detetu dalo telefon (HMD Global, 2024)
33% roditelja je plakalo zbog opsednutosti deteta telefonom (HMD Global, 2024)
Koliko se ovi podaci odnose i na vašu porodicu? Koliko je jedan mali uređaj već uspeo da poremeti mir, bliskost i ravnotežu u vašoj porodici?
Rizici rane zavisnosti
1 od 4 tinejdžera i mladih pokazuje obrasce problematične upotrebe telefona koji liče na zavisnost (King’s College London, 2024)
46% tinejdžera je gotovo stalno online (Pew Research, 2024)
Common Sense Media upozorava da se mladi i deca sve teže odvajaju od telefona i da se bore da postave granice korišćenju. Obratite pažnju: kada se dete teško odvaja od uređaja, kada je gotovo stalno onlajn i kada bez telefona postaje uznemireno, dosadno mu je i prazno mu je, onda više ne govorimo o bezazlenoj navici.
A mozak? Šta se sa njim dešava?
prosečno 237 obaveštenja dnevno dobije jedan tinejdžer (Common Sense Media, 2023)
Posle prekida započetog zadatka, prosečno je potrebno oko 23 minuta da se pažnja vrati na prekinuti zadatak (sekundarni prikaz nalaza Glorie Mark / UC Irvine)
Šta ova dva podatka zajedno znače u stvarnom životu deteta? Da li uz toliko prekida i toliko vremena potrebnog da se fokus vrati, uopšte ostaje dovoljno prostora za mirno učenje, razmišljanje i istrajavanje? I ako se ovo ponavlja iz dana u dan – koje su dugoročne posledice na razvoj mozga, navika, pažnje i životne funkcionalnosti?
Narušen san- neprijatelj koji vreba iz mraka
60% tinejdžera koristi telefon noću (University of South Australia, 2024)
Pogledajte svoje dete: da li noću spava ili je budno uz telefon? Koliko noći za redom mju telefon pravi društvo, a onda ujutru ustaje neispavano, nervozno, rasejano i prazno?Narušen san predstavlja povećan rizika za mentalno zdravlje deteta – ne ignorišite ovu činjenicu.
Nema mesta gde dete može da se skloni
51% dece od 11 do 13 godina gledalo je pornografiju, najčešće nenamerno (BBFC, 2022)
75% petnaestogodišnjaka dobilo je snimke ekstremnog nasilja (Digital Childhood, 2022)
8 od 10 dece doživljava nasilje preko uređaja (Ofcom, 2022)
porast uznemiravanja je za 89% (NSPCC, 2024)
80% tinejdžerki trpi pritisak da šalje seksualne slike (Ofsted, 2021)
Prisutan je porast od 1000% sadržaja seksualne eksploatacije dece (Internet Watch Foundation, 2023) Nekada je dom bio mesto gde je dete spoljašnji svet ostavljaloispred kućnih vrata. Bilo je sigurno i bezbedno uz svoje roditelje, u svojoj porodici i svom domu. Danas, zbog telefona, dete lako može da izgubi i to jedino mesto gde bi trebalo da bude sigurno. Ako se roditelji oko toga ne potrude dovoljno.
Poruka za poneti
Šta poručuju prikazani brojevi? Ne znam za vas, ali meni zvuči kao opomena da je krajnje vreme da se saberemo. Da ovo više nisu usputni problemi, vec ozbiljna stvarnost koja već oblikuje živote dece, mladih i porodica, i kojoj moramo pristupiti sa mnogo više pažnje, odgovornosti i ozbiljnosti.Ostavljam vas sa ovim teškim brojkama do sledeće subote kada ćemo se pozabaviti razvojnim ograničenjima dece za korišćenje i kreiranje digitalnih sadržaja.
Tatjana Tanović, psiholog i psihoterapeut Centra “Poveži se”. Ulica Jovana Jovanovića Zmaja 47. Kontakt telefon 069- 435 26 86. Njene stručne savete i preporuke objavljujemo subotom.
