SAJAN- Ester Fekete (67) iz Sajana, do pretprošle godine, na Severnobanatskim želelačkim svečanostima, redovno je muškarcima uzimala meru u ručnoj kosidbi žita. Imati Ester za člana ekipe, značilo bi i pobedu.
Međutim, Ester je rešila da kosu okači o klin i da se oproba u ulozi sudije, i oceni “ko je kosio, a ko vodu nosio”. Pre osveženja i letnjeg pluska, okončane su 24. Severnobanatske želelačke svečanosti. To je bila prilika da se Ester osvrne na ovo takmičenje:
-Kosu sam prvi put u ruke uzela kad sam imala 14 godina. Mene je ručnoj kosidbi žita naučio pokojni otac. I punoletstvo sam dočekala u njivi. Godinama sam na ovom i sličnim takmičenjima bila jedina žena kosac. U Sajanu sam se prvi put oprobala 2003. Tada sam bila član ekipe, a već naredne samostalno sam kosila žito. I tako sve do 2019.
Lane je korona kosila, a sad smo se konačno ponovo okupili. Učestvovalo le znatno manje ekipa, ali me posebno boli što je malo mladih. Bojim se da će, dok bude nas, biti i Severnobanatskih žetelačkih svečanosti.
Mlade očigledno više interesuju neke druge stvari- ukazala je Ester. U bogatoj takmičarskoj karijeri, pobeđivali je u trci bosih nogu po strnjištu ili u nošenju 50 kilograma teškog džaka punom žita na leđima:
-Sve je to bilo lakše od ove slike. Na ovoj njivi mogli ste uglavnom da vidite starije žeteoce, u sedmoj, osmoj ili devetoj deceniji. I mi smo nekada bili mladi. Želeći da od zaborava sačuvamo običaje vezane za žetvu na starinski način, pokrenuli smo ovo takmičenje. Bilo je danas i mladih kosaca, ali je to nedovoljno.
Mora da ih bude više, jer na mlađima svet ostaje- kazala je Ester. Da mladi nisu previše zainteresovani da ih starije poduče ručnoj kosidbi žita potvrdio je Ferenc Kereši (84) iz Sente:
-Bez alata nema zanata, a u ovom poslu su najvažniji kosa, srp, grablje i jake ruke. Kosa mora da bude oštra. U suprotnom, kosac bi se brzo umorio. Dve godine smo u ekipi imali mlađe članove. Posle toga ništa- naveo je Ferenc i dodao da se nekada, u vreme žetve, od kuće odlazilo u cik zore, a vraćalo tek sa prvim mrakom.
Kako su naši preci nekada kosili žito i ređali snopove, a šta jeli da im vrelo sunce ne bi otupelo zamahe, prikazali su članovi osam ekipa iz Sente, Iđoša, Sajana, Crna Bare, Kikinde i Subotice, ali i dve iz susedne Mađarske.
Pored izgleda kosca i njegovih pomagača, ocenjivala se visina pokošene strnjike i način na koji su složeni snopovi. Bodovala se oštrina kose,ali i kako je pripremljen žetelački doručak. Kosci su se sladili šunkom, slaninom, kobasicom, sirom, barenim jajima i krompirom, crnom lukom…
Podršku tradicionalnoj manifestaciji pružili su grad Kikinda, MZ Sajan, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje , propise, upravu i nacionalne manjine, kao i fondacija Betlen Gabor iz Mađarske.
