KIKINDA- U uslovima pandemije korone, kojoj se ne nazire kraj, kikindski muzičari nevoljno priznaju da su, u egzistencijalnom smislu, već odavno na respiratorima. Iako su po prirodi vedrog duha i njih napušta optimizam.
Šaleći se na svoj račun, kažu i da više ne važi izreka: “Pesma nas je održala, njojzi hvala”. Da se zbog korone sad “druga pesma peva” slažu se sagovornici portala GRADSKI. Ivica Hendrix Jovanović kaže da su najugroženiji oni koji isključivo žive od muzike:
– La Banda je poslednji put nastupala letos, kad su u baštama kafića i klubova bile dozvoljene svirke za ograničen broj gostiju. Ubi nas besparica, ali i ovakav život. Još više nas je pogodio odlazak Gorana Bjelanovića Prakija, našeg člana i velikog drugara. Uskoro će se navršiti godinu dana od njegove prerane smrti. U međuvremenu, ostali smo bez velikog broja najvećih muzičkih imena na prostoru bivše Jugoslavije.
Jasno nam je da sa koronom nema šale. S druge strane, za nas, ugostitelje i fotografe “crni dani” već predugo traju. Finansijski, pa i psihički, iskreno, sve je ovo skoro pa neizdrživo. Rovitog sam zdravlja. Preživeo sam moždani udar. Imam dijabet. Još se nisam vakcinisao. Muzika mi je bila jedina terapija, sad ni to nemam. Voleo bih da budem optimistačan, ali ne vidim da u skorije vreme nešto može da se promeni- iskren je Jovanović.
Muzika je jedini izvor prihoda i Dušanu Džakuli Krletu i Borislavu Vučkoviću. Saglasni su u oceni da bez muzike, druženja, smeha i optimizma život nema smisla. Ne spore da je zdravlje na prvom mestu i da korona sad celom svetu diriguje, ali da je najveći broj ljudi, koji živi isključivo od muzike, odavno u neizglednoj situaciji:
– Instrumenti, ozvučenja i mikrofoni miruju od prošlog leta. Treba živeti, plaćati komunalije… Kako nam je, to samo mi znamo. Ranije zarađen novac smo krckali, ali je problem što sve ovo predugo traje. Normalno je da smo potrošili to što smo imali, a da posla nema. Lično smatram da će ovakva situacija potrajati do 2025. godine. Ostaje nam da sviramo i pevamo za našu dušu- rezignirano konstatuje Džakula. Na identičnim je mukama i njegov mlađi kolega:
– Bilo je ratova, sankcija, ali ništa poput ovakve situacije. Poslednji put, svirao sam još pre sedam meseci. Kolege i koleginice kojima muzika nije jedini izvor prihoda, nekako se snalazi. Ostalima je baš teško. Žive od danas do sutra. U Beogradu je pre nekoliko dana održan protest muzičara, fotografa, ugostitelja i frizera. Oni su zahtevali rešavanje osnovnih životnih pitanja, jer su zbog pandemije koronavirusa ostali bez primanja i mogućnosti da privređuju. Nas zaista ne interesuje politika, nego kako da preživimo- kaže Vučković.
Član kikindskog benda “Tik Tak”, Jovan Anđelić, priznaje da je u nešto povoljnijoj situaciji jer ima stalan posao, ali da je apsolutno svestan sa kakvim su egzistencijalnim problemima suočene njegove brojne koleginice i kolege:
-Neću preterati ako kažem da je i naš muzički hleb sa sedam kora. Mi smo jula prošle godine poslednji put svirali na svadbi za 50 gostiju. Mnoge svadbe su otkazane i pomerene za ovu godinu, ali su sve prilike da od veselja i svirki neće biti ništa. Ovo ne može da traje u nedogled. Verujem da će se naši životi vratiti u normalu. Pitanje je samo kad će se to desiti- poručuje Anđelić.
(foto, privatna arhiva)
