KIKINDA- U Regionalnoj privrednoj komori održano je predavanje na temu “Upravljanje otpadnim uljima u Republici Srbiji”, sa fokusom na upravljanju otpadnim uljima u industriji i opasnom ambalažom. U prilog važnosti teme govori činjenica da se nemerljivo malo otpadnog ulja sakupi na godišnjem nivou:
– Otpadna ulja u Srbiji su postala bezbednosni problem, jer Srbija svega jedan odsto otpadnog ulja sakupi u toku godine, a uveze ga 54.000 tona. Ostatak tog procesa završi u kućnoj radinosti, za grejanje, paljenje strnjike, razne upotrebe u agraru.
Ekološka šteta koja se time generiše je nemerljiva, sve to utiče na zdravlje i bezbednost ljudi posebno kada pričamo o karcinomu pluća ili drugim zdravstvenim tegobama- objasnio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
On je dodao da će se upravljanje otpadom u Srbiji od 2020. godine raditi po modelu cirkularne ekonomije, koja zagovara “proizvedi, upotrebi, proizvedi” . Na taj način će dosadašnji linearni model ekonomije, koji se primenjivao tokom prethodnih deset godina i rukovodio se krilaticom “proizvedi, upotrebi, baci”, biti zamenjen. Sakupljanje otpadnog ulja, a potom i njegova reciklaža ima višestruke benefite, objasnio je Nebojša Malešević, direktor kompanije “Avista Oil” u Srbiji:
– Dosadašnja praksa je pokazala da ljudi vrlo često spaljuju otpadna ulja radi grejanja, ne vodeći računa o tome koliko je to opasno po njih samih i njihovu okolinu. Suština je očistiti Srbiju od ovog toksičnog, kancerogeog otpada.
Otpad je poptuno reciklabiran i od kog može da se dobije materijal, koji kasnije može da se upotrebljava- ukazao je Malešević na skupu u RPK. Osim sa upravljanjem otpadnim uljem, situacija sa upravljanjem opasnim ambalažnim otpadom u Srbiji nije sjajna, rekao je Aleksandar Šošević, diretkor “Envi Pak-a”, ćerke firme “Galenika Fito Farmacija”:
– Ne postoje odgovarajući kapaciteti za preradu te vrste opada, ali se intenzivno radi u dogovoru sa PKS i resornim Minstarstvom na proširenju kapaciteta. Mi imamo dobru saradnju sa drugim operaterima, jer svima nam je u interesu da se maksimalno snize transportni troškovi, a da se efekat povećanja količine otpada i povlačenja u legalne tokove poveća do maksimuma- objasnio je on.
Podsećanja radi, juna ove godine u krugu bivše fabrike “Hemik” otkriveno je nezakonito skladištenje oko 300 tona opasnog otpada, uglavnom otpadne ambalaže.
Osim toga, 2018. godine otkriven je i slučaj neadekvatnog odlaganja opasnog otpada na Regionalnoj deponiji za odlaganje komunalnog otpada na Teremijskom drumu.
