KIKINDA- Naučni skup! Istoričari i književni kritičari govorili su u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” o okolnostima sa početka 20. veka, koje su od Dušana Vasiljeva stvorile pesnika, dramskog pisca i prozaistu kakvog ga danas javnost poznaje.
Naučni skup nosio je naziv “Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914– 1918”. Osnovna tema koja se provlačila bila je hronološko- istorijska crta u periodu nakon Prvog svetskog rata do stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i kako su rat i posleratne aktivnosti oblikovali sudbinu i rad Vasiljeva:
– Rat je na njega najviše uticao, jer je sa nepunih 17 godina otišao na front, gde je doživeo traumatična iskustva i smrtno oboleo, što će se pokazati nekoliko godina kasnije. Sve je to uticalo na mladu osobu koja je tek počela da živi, ali i na apokaliptično viđenje sveta, koje se ispoljava kroz njegovu književnost – rekao je Srđan Sivčev, v.d direktora Istorijskog arhiva Kikinda.
Pesnik ekspresionizma tokom ratnih i posleratnih dana vreme nije provodio isključivo na jednom mestu. Za stručnjake iz Rumunije, period koji je Dušan Vasiljev proveo u kao učitelj Čeneju jeste i najplodnije doba kada je stvaralaštvo u pitanju:
– Dušan Vasiljev boravio je u Čeneju kada je vladala neizvesnost da li će to mesto ostati u Kraljevini Rumuniji ili će se pripojiti Kraljevini Srbiji. Takođe, to je period kada u Čeneju dolazi do klasne borbe, kada je 1912. godine održana trodnevna Čenejska buna. Sve se to odrazilo na stvaralaštvo Dušana Vasiljeva– objasnio je Saša Jašin, direktor Izdavačke kuće Saveza Srba u Rumuniji.
Malo je poznato da je Vasiljev deo posleratnih godina proveo u Temišvaru. O tome je govorila mlada istoričarka Jovana Kasaši, koja je doktorirala na temi razgraničenju u Banatu. Kako su Srbi u Temišvaru i Banatu doživeli to razgraničenje, šta se desilo posle naleta srpske vojske, koja je oslobodila Banat, a već 1919. godine morala da se povuče sa tog prostora i gde je tu bila pozicija mladog pesnika u tom istorijskom kontekstu, samo je jedna od crta iz njegove biografije koja je obrađena:
– Dušan Vasiljev jedan je od Srba koji je u to vreme živeo u Temišvaru. On je i pomagao da se nacionalno buđenje Srba u Banatu. Pisao je i u listu “Sloga”, a 1919. se preselio u Kikindu, kada je u ovaj grad došao veliki broj akademskih građana i sveštenstva iz Temišvara– ispričala je istoričarka iz Novog Sada Jovana Kamaši.
Za prikupljanje građe o životu i radu Vasiljeva važna je i saradnja koju je Kikinda napravila sa Maticom srpskom. Kroz nju, lakše se dolazi do podataka važnih da donesu nove perspektive na stvaralaštvo jednog od najpoznatijih kikindskih književnika:
– Nadam se da se neće završiti na ovome kvalitetna saradnja Matice srpske i našeg grada, jer ima mnogo tema koje mi kao Biblioteka možemo ponuditi čitaocima I članovima u gradu i u okolnim selima- nadovezao se Brane Marjanović, direktor Narodne biblioteke.
“Dani Dušana Vasiljeva”
Stručni skup u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović“ deo je višednevne manifestacije “Dani Dušana Vasiljeva”, koja se prvi put organizuje u našem gradu, a kojom se obeležava vek od smrti večito mladog pesnika.
