KIKINDA- Terakotu ispred Galerije „Terra“, rad pokojnog umetnika Petra Omčikusa, neko je nagrdio plavom bojom. Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“, nevoljno priznaje da je istorija uništavanja vajarskih radova u Kikindi duga i neslavna. Na pomen poslednjeg slučaja, kratak je i jasan:

– Bruka i sramota. Onaj koji je to uradio, nije svestan kakva je umetnička vrednost ove skulpture, niti da je Kikinda svetski epicentar terakota velikog formata.

Umesto da ih svi zajedno čuvamo, eto šta se desilo. Sad moramo da vidimo kojom hemikalijom može da se skine boja. Nadam se da ćemo u tome uspeti- kaže Kojić za GRADSKI. Priseća se da je već nakon održavanja prvog Internacionalnog simpozijumu skulpture u terakoti „Terra“, daleke 1982. godine, razmišljao da skulpture „poseje“ po centru Kikinde:

-Naredne godine, postavili smo prve skulpture, u silnom uverenju da će svi biti radosni. Međutim, neke su oborene i polomljene. Sve smo ih povukli, a pojedine vratili u prethodnih deset godina.

Tokom poslednje dve godine, terakote su izložene na platou ispred naše galerije. Tu stoje od završetka jednog, pa do početka drugog simpozijuma. Terakote su ranije postavljene ispred Gradske kuće i u dvorištu Opšte bolnice- navodi Kojić.

Osim fizičkog uništavanja, na vajarske radove i njihove autore „eksperti“ su se i verbalno obrušavali. Najupečatljivi primer bilo je posprdno vređanje autora stilozovane sovu u terakoti, koja je postavljena na kružnom toku, na ulazu u Kikindu:

-Svaki umetnik mora unapred da računa i na negativne refleksije. To ide uz umetnički posao. Na svakom pojedincu je da iznese negativan i neprimeren komentar, ali bi, istovremeno, morao da bude na nekom kulturnom nivou. Podvlačim, radi se o produktu kulture. Red bi bio da i reakcija na bilo kakav produkt kulture, bude u domenu kulturnog ponašanja. Ljudi su skloni da lupaju minuse. To je poznata stvar, jer se uspeh ne prašta- smatra Kojić.