BAŠAID- Da svakodnevica u našim selima može da bude idilična i da postoje mladi ljudi koje gradski život preterano ne interesuje potvrdio nam je Goran Birimac iz Bašaida. Ne spori Birimac turobnu činjenicu da je praznih kuća sve više, a posla sve manje, ali ukazuje da i u našim selima može lepo da se živi. Priča nam da je pokušao da se prilagodi gradskom životu. Proveo je dve godine u Kikindi, a onda se vratio u zavičaj:
-Nema tu velike filozofije. Navikao sam se na seoski život. Navika je čudo. Tačno je da mladi hrle u gradove. Trebalo bi razmišljati o otvaranju nekih manjih proizvodnih pogona i u našim selima. Ostaju oni koji imaju zemlju i vole da se bave poljoprivredom. Što se mene tiče, aktivan sam u našoj mesnoj zajednici, fudbalskom klubu i kulturno-umetničkom društvu. Pasionirani sam ljubitelj fotografije- priznaje Birimac i nastavlja:
-Trudim se da mojim fotografijama koje objavljujem na društvenim mrežama, pokažem da život u Bašaidu zaista može da bude idiličan. Pohvale pljušte sa svih strana sveta, a nedavno su stigle čak iz daleke Kanade. Ovo je jedna o poslednjih. Nastala je u dvorištu Radovana Ćirića. Nazvao sam je “Ljubav na seoski način”. Uz ljubav je stvarno sve lakše- smeška se Birimac.
Da u našim selima ostaju oni koji se bave poljoprivredom potvrđuje primer i Nedeljka Grujića iz Ruskog Sela. On ističe da svoju dedovinu nikada ne bi napustio:
– Odlučio sam se da ovde ostanem jer smatram da je seoski život mnogo kvalitetniji od gradskog. Proizvodimo svoje voće i povrće, hranimo se iz našeg domaćinstva. Najveći problem je što država ne podstiče malog poljoprivrednika. Upravo zato i imamo odliv mladih iz sela- mišljenja je Grujić.