KIKINDA: Branislav Cucić Cule iz Kikinde, već skoro tri decenije rado nosi crvenu odoru. Nekada je najstariji gradski Deda Mraz do mališana stizao u fijakeru i u saonicama, a poslednjih godina to čini na kvadu. Tako je bilo i poslednjeg dana godine za nama.
Oko Deda Mraza i njegovog crvenog četvorotočkaša, ukrašenog zvončićima i praporcima, deca su se znatiželjno tiskala. Čekali su ih slatkiši, kojima ih je obasipao belobradi čikica. Čitaocima portala Gradski.online i svim Kikinđanima on je poželeo srećnu Novu godinu. Uputio je iskrenu čestitku:
– Dragi Kikinđani, živi i zdravi bili u Novoj 2018. godini. Neka vaše domove ispune sreća i ljubav. Mladima želim da se zaposle, formiraju porodice i dobiju potomstvo. Uvek sam sa radošću ispunjavao dečije želje, ali bih voleo da sugrađani meni ispune jednu ali vrednu. Kikindi je potrebno više dece. Nepobitna je činjenica da nestajemo, polako ali sigurno. Zabrinjavajuće zvuči podatak da smo u poslednjih 27 godina ostali bez 16.000 građana. Demografska situacija u gradu i našim selima je alarmantna. Tu ni Deda Mraz ne može da pomogne- konstatovao je Cule.
Naš sugrađanin svakog decembra i januara oblači crvenu odoru. Culetovo lice je ispod kape sa velikom belom gombom, oivičeno dugim belim brkovima i gustom bradom. Na pomen brade, slatko se nasmejao i konstatovao da su došle nove mlađe snage:
– Moraće da se strpe dok ne dobiju bradu poput moje. Kolegama želim da sa istim žarom uveseljavaju mališane. Do devedestih godina sam novogodišnje paketiće delio u fijakeru. Kad je bilo snega, do dece sam dolazio u sankama. Jednu vožnju nikada nisam zaboravio. Dok je padao gust sneg, društvo u sankama mi je pravila slepa šesnaestogodišnja devojčica. Obasipala me je pitanjima: „Deda Mraze, da li vam je brada bela? Da li na glavi imate crvenu kapu? Kako izgleda kada pada sneg?“ Ostao sam zatečen, pokušavajući da joj rečima dočaram snežnu idilu. Taj razgovor nikada neće zaboraviti. Dve godine kasnije, ona me je pozvala na proslavu punoletstva. Bilo je jako dirljivo- prisetio se Cule.
Još u kikindskim „Guslama“, Cule se trudio da deci približi prave vrednosti i usadi im ljubav prema narodnim pesmama, igrama i našim lepim običajima. I ne samo njima:
– Volim da na “Danima ludaje” dočaram kako izgleda kad se Lala popne na ludaju, odakle vidi varoš celu. Goste iz naše zemlje i inostranstva dočekujem sa domaćim vinom i rakijom. Mogu da koštaju sok od ludaje i pitu bundevaru, ali i majuške, krvavice, domaće kobasice, šunku, švargle i čvarke- kaže Cule.
