KIKINDA- Kad nakon ove školske godine napuste Gimnaziju “Dušan Vasiljev”, đaci i profesori ove škole, njihovi domaćini, ali i naš grad, ostaće im u neizbrisivom sećanju.
Marija Vasilopulu iz Grčke, Italijan Davide Rađo i Nataša Ticiranar sa Tajlanda, sa puno emocija govore o školi koju sada pohađaju, a iznose zapažanja o našem mentalitetu, kuhinji i svakodnevici u malom vojvođanskom gradu. U Kikindu ih je doveo program Interkultura.
Gimnazija “Dušan Vasiljev” je deo ovog programa od 2011. godine, a Davide i Nataša nisu jedini đaci iz Italije i sa Tajlanda, koji su na učeničkoj razmeni boravili u ovoj školi. Pre njih, dvadesetak učenika iz Brazila, Rusije, Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske i drugih zemalja ovdu su stekli jednom važno životno iskustvo i upoznali našu kulturu, običaje i jezik.
Davide Rađo (17) iz italijanskog mesta Ladispoli, već se privikao na Kikindu. Njegovi novi prijatelji i porodica Romakov, u kojoj je smešten, zovu ga Dača. Gimnazijalac iz Italije ne krije da mu se nadimak dopada. Evo šta kaže o školi, našoj kuhinji i gradu:
– Brzo sam stekao veliki broj prijatelja jer su svi gostoprimljivi. Predmeti koji se uče u Srbiji nisu puno drugačiji od onih koje imam u Italiji, ali je samo školstvo drugačije. Tipična srpska hrana je drugačija u odnosu na onu u Italiji jer se konzumira puno mesa.
Najviše mi se dopada supa koja je kod vas važan deo obroka. Kikinda je mali, ali veoma lep grad. Kad se vratim u Ladispoli, povešću sa sobom i neke prijatelje koje sam ovde upoznao.
Vreme provedeno u ovoj školi i Kikindi uvek će zauzimati posebno mesto u mom život- priznaje Dača. Porodica Velemirov novi je dom Grkinji sa ostrva Paros. Marija Vasilopulu ima 18 godina i priznaje da su, kako kaže, Kikinđani fini, ljubazni i društveni:
– Uživam u vašem gradu. U odnosu na školu u Grčkoj, u Srbiji ima više predmeta. Kod nas se učenici usmeravaju i na poslednjoj godini srednje škole imaju svega pet odabranih predmeta. Naši narodi su veoma slični. Noćni život i vreme provedeno sa prijateljima koje sam ovde stekla zauvek ću pamtiti- kaže Marija.
Šesnaestogodišnja Nataša Ticiranar, takođe je dobila već nadimak. Bela je u Kikindu stigla iz Bangoka. Nekoliko njenih sugrađanki i zemljakinja već je ranijih godina boravilo u Kikindi na učeničkoj razmeni. Smeštena kod porodice Vukobrat:
-Iako je Kikinda znatno manja od Bangoka sviđa mi se ovde. Fascinatno je da se svi poznaju. Svi su divni prema meni. Naše školstvo se odvija samo u jednoj smeni, za razliku od Srbije gde se škola pohađa u dve smene. Predmeti su slični kao na Tajlandu, ali je način učenja drugačiji.
Večernji izlasci su drugačiji nego na Tajlandu. Mladi su ovde slobodniji- konstatovala je Bela i dodala da se njoj naročito sviđa musaka. Dača, Marija i Bela slažu se da nije lako da se nauči srpski jezik i da su padeži najteži.
Nakon završetka srednje škole, Davide planira da se bavi ugostiteljstvom. Marija želi da postane doktorica, dok će Bela upisati koledž u Japanu.
