BANATSKA TOPOLA- Ferenc Turi iz Banatske Topole, pčelarstvom se bavi šest godina. U poslednjih pet, na čelu je seoskog udruženja “Banatska žuta pčela”. Kad nije na poslu, u kikindskoj bolnici, ovaj medicinski tehničar najveći deo vremena provodi na pčelinjaku.
Priznaje da je pčelarastvo isplativo, posebno kad je godina medonosna i nema trovača da jednim prskanjem nanesu proizvođačima nenadoknadive gubitke. Ferenc potvrđuje da, srećom, nije imao takvih problema, ali da mu je poznato na kakvim su mukama, prethodnih godina, bili ovdašnji pčelari:
-Proizvodim med od uljane repice, bagrema i suncokreta. Lane sam selio košnice na lipovu pašu, ali sam odustao od odlaska na Frušku goru. Imam 130 košnica. Zadovoljan sam prinosima meda. Nakon uljane repice i bagrema, nadam se da će i suncokretova paša biti izdašna.
Supruga i ja smo se ranije bavili ratarstvo, ali proizvodnja nije bila dovoljno profitabilna. Sa pčelarstvom je daleko bolje. Godišnje mogu da proizvedem nekoliko tona meda. Na lageru trenutno imam tonu i po bagremovog meda. Cena kilograma iznosi 6,7 evra. Lane sam izvrcao dve tone suncokretovog meda- kaže Ferenc i dodaja da seosko udruženje okuplja 15 pčelara koji raspolažu sa blizu 500 košnica:
– Prvi put sam aplicirao za sredstva na gradskom konkursu Dobio sam 28.000 dinara za kupovinu opreme za vrcanje meda, odnosno kade za otklapanje saća. Povraćaj za opremu bio je u stopostotnom iznosu- dodao je Ferenc.
U okviru mera podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, za koje sredstva izdvaja grad Kikinda, deo subvencija namenjen je pčelarstu. Ovoga puta, pčelari su podržani sa 1,2 miliona dinara. Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu, precizira da je za nabavku pčelarske opreme izdvojeno 800.000 dinara, a ostatak za nova pčelinja društva:
-Kao i prethodnih godina i ove su sredstva najpre utrošena za nabavku opreme. Konkurs za nabavku pčelinjih društava još uvek je otvoren, budući da sva raspoloživa sredstva u te svrthe još nisu utrošena. To nije jedina doba vest za pčelare.
Grad Kikinda potpisao je Deklaraciju o zaštiti pčela, koja je nastala na inicijativu NALED-a, USAID, SPOS-a i Vlade Vojvodine. Potpisnici se obavezuju da vode računa o pčelarima i udruženjima i da unapređuju njihov rad. Posebna pažnja posvećuje se edukacija pčelara, ali i ratara jer koriste pesticide.
Nedavno usvojena gradska odluka o zaštiti poljoprivrednih imanja precizira ispašu pčela. Prednost imaju pčelari sa područja grada Kikinde, dok oni iz drugih krajeva Srbije moraju da imaju saglasnost vlasnika parcele da košnice postave na njegov posed. Da se poštuje odluka, proveravaće poljočuvari- saopštio je Oličkov.
(foto, Čedomir Vujanić)
