KIKINDA- Tamo se više ne vraća! Duško Gecić (47) iz Iđoša, radnik “Autoflex” livnice u Čoki, nema nameru da se nakon oporavka vrati u topionicu, u kojoj su nastradale njegove kolege. Svestan je, a to su mu rekli i lekari u Senti, da je imao sreće:
– Moje kolege, na žalost, nisu. To što sam video te noći nikada neću zaboraviti. Slabo spavam, a i kad zaspim, u san mi dolaze prizori njihovih ugljenisanih tela, liv koji prši na sve strane, požar… Nikome ne bih poželeo to što se nama desilo- kaže Duško za GRADSKI.
Dok nam pokazuje povrede, priča da je odjednom samo puklo. Dok je bežao iz hale, kolega je sa njega skidao odeću da ne bi izgoreo:
– Jedna, za nas uobičajena noćna smena, pretvorila se u pakao. U noći između srede i četvrtka, oko tri sata ujutru, prolomila se eksplozija. Kao erupcija vulkana. Tečni liv je prštao na sve strane. U peć stane 4,5 tone tečnog liva. Iz nje je sve izleteo.
Od detonacije su leteli prozori i vrata. Kad je tečni liv prestao da pada, osvrnuo sam se oko sebe. Na zemlji, ispred hale, bila su dva ugljenisana tela. Samo su im se zubi videli. To su bili Miroslav Brojčin (53) iz Iđoša i Aksentije Bojin (51) iz Ostojićeva. Ne znam kako su sišli sa platfome i u takvom stanju izašli napolje- sa mukom se priseća Duško. Potvrđuje da su vatrogasci i sanitet Doma zdravlja iz Čoke brzo došli. Požar je ugašen:
– Njih dvojica i treći teško povređeni Ivan M. (34) takođe iz Iđoša, prvo su odneti u senćansku bolnicu, odakle u Novi Sad. Oko pet, pola šest, i ja sam završio u Senti. Lekari su mi rekli da sam imao sreće. Ukazali su mi pomoć. Dobio sam infuziju, vakcine, nečim su me mazali.
Tokom prepodnevnih časova, pušten sam na kućno lečenje. Na poslu nosimo šlemove, naočare i zaštitnu odeću, ali u ovoj situaciji nam to nije pomoglo. To je tečni liv. Temperatura iznosi 1.520 stepeni. Možda je sa gvožđem koje ide u peć, bilo nešto što nije trebalo, možda neka tečnost koja je dovela do eksplozije. Sve što znam o ovom slučaju, rekao sam u policiji- navodi Duško.
Sa Miroslavom odrastao, žao mu i Ivana
Miroslav i ja smo zajedno odrasli, iako je on od mene bio stariji. Skoro, pa smo komšije. Njegova kuća je nedaleko od moje, iza ćoška. Na posao smo išli njegovim kolima. Sa nama je išao i Ivan. On ima tri ćerkice. Ića je hteo u kamiondžije.
Uplatio je vozački ispit i nameravao da napusti ovaj posao i pređe u šofere. U Iđošu pričaju da je u teškom stanju. U Čoki je zbog ove tragedije u subotu bio Dan žalosti- ispričao nam je Duško.
