BAZEL/KIKINDA- Svetski, a naš! Dragan Miladinov (28) iz Kikinde, nedavno je završio doktorske studije organske hemije na Univerzitetu u Bazelu. Hemiju je, kako kaže, zavoleo tokom srednjoškolskih dana, a prelomni trenutak bilo je učešće na Internacionalnoj hemijskoj olimpijadi u Moskvi.
Nakon Osnovne škole “Jovan Popović”, obrazovanje je nastavio u novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu. Logičan sled događaja bio je PMF. Diplomirao je na smeru opšta hemija. U razgovoru za portal GRADSKI, Dragan Miladinov govori o doktorskim studijama, radu i životu u Bazelu, o tome da skoro niko od njegovog društva više ne živi u Kikindi. Priznaje i da bi voleo da neku od preduzetničkih ideja realizuje u rodnom gradu:
– Master studije, a sada i doktorat, završio sam u Bazelu. Tokom školovanja sam napisao i objavio više naučnih radova, a usput razvio pojedine patente. Za mene je hemija najzanimljivija prirodna nauka, kad je reč o eksperimenalnom radu. Ovde se u jednoj kompaniji bavim izradom robota za eksperimentalnu hemiju.
Koliko je bilo teško i izazovno da doktorske studije pohađaš u inostanstvu i doktorat napišeš na stranom jeziku?
Pohađanje studija u inostranstvu je bilo teško, pogotovo u početku jer je sve nepoznato, a nisam znao nemački jezik. Švajcarski dijalekt je poprilično drugačiji od nemačkog jezika koji se uči u školama i na kursevima. Tokom master studija mi je nedostajalo društvo iz Kikinde i Novog Sada.
Zato sam i obrisao društvene mreže, da bih manje pratio šta se dešava u Srbiji, da bi mi manje nedostajala prošlost, i da bih mogao da se fokusiram na studije u Švajcarskoj. Naravno, dosta prijateljstava se ugasilo, ali sam uspeo da rasplamsam nova, jednako jaka, ili još jača prijateljstva sa Srbima koji žive u Švajcarskoj, i sa pripadnicima drugih nacija.
Doktorat je napisan na engleskom jeziku, koji veoma dobro znam. Verovatno bi mi bilo teže da napišem doktorat na srpskom jer ne bih znao neke stručne izraze da prevedem.
Zašto si izabrao baš Bazel?
Odlazak u Bazel je bila srećna slučajnost. Tokom osnovnih studija, planirao sam da nastavim master studije u Francuskoj, Nici ili Parizu. Jednom prilikom sam pozvao prijatelja iz Petnice, Zlatka Jončeva, da bih se raspitao o Masterima u inostranstvu. On mi je rekao da njegov profesor, dr Sparr, traži nove studente. Zlatko nas je spojio, i tako spontano ispade Bazel, a ne Azurna obala.
Kako izgleda svakodnevica mladog doktora hemije u Švajcarskoj? Da li imaš vremena za izlaske i sport?
Svakodnevnica je veoma ispunjena. Uglavnom ustajem između 6 i 7 ujutro. Odlazak na novi posao, na žalost, traje,45 minuta do sat vremena u jednom smeru. Tokom puta čitam knjige pa i nije toliko gubljenje vremena, ali je naporno. Na poslu bi trebalo da sam u proseku devet sati i posle posla idem u teretanu ili igram košarku.
Noćni život u Bazelu je dosta razvijen, obzirom na njegovu veličinu. Nakon pandemije, nisam uspeo da vratim stari ritam čestih izlazaka, a i nisam u društvu koje izlazi po klubovima, već se radije okupljamo po stanovima ili barovima. Druženje uz Rajnu tokom leta je sjajna stvar, pogotovo ako se ubaci i plutanje niz reku.
Koliko često dolaziš u Srbiju, da li te muči nostalgija, pratiš li dešavanja u Kikindi?
Nemam određeni ritam za dolaske u Srbiju, ali bih rekao da putujem često, bar četiri, pet puta godišnje. Bazel ima aerodrom koji je odlično povezan sa Evropom i nije skup. To je super prednost ovog grada. Takođe, na tromeđi je sa Francuskom i Nemačkom što dodatno čini društveni i kulturni život zanimljivijim. Mislim da više ne osećam nostalgiju, ali jesam tokom prvih nekoliko godina života van Srbije. Nedostaje mi najviše period tokom osnovnih studija, a iskreno ne bih se baš ni bunio kad bi bilo malo više lepih devojaka u Bazelu.
Koliko je tvojih vršnjaka napustilo Kikindu i Srbiju? Da li postoji šansa da se u nekom trenutku vratiš?
Teško mi je da procenim koliko vršnjaka je otišlo, ali dosta prijatelja se raštrkalo po svetu. Bukvalno, od Amerike do Australije. Skoro niko više od njih ne živi u Kikindi. Nemam plan gde bih u budućnosti voleo da živim, ali želim da, eventualno, budem fleksibilan s lokacijom, svojim vremenom i da budem preduzetnik. Definitivno bih voleo da neki od preduzetničkih poduhvata bude vezan za Kikindu ili okolinu.
