KIKINDA- Samo dobar čovek može da bude i dobar lekar. Jedno bez drugog ne ide. Uvek biti tu. Za pacijenta. Znati da imaš dobre kolege, da možeš u svakom trenutku da se osloniš na njih. Srećom, radila sam sa divim ljudima koji su me u petak prijatno iznenadili.
Ovako za portal GRADSKI govori dr Milica Nenadić Vizi, mlada lekarka koja je proteklih meseci radila u febrilnoj ambulatni kikindske bolnice. Pre toga, sredinom marta, na svojoj koži je osetila sve tegobe korone. Test obavljen 23. marta, potvrdio je da ima koronu. Još u osnovnoj školi, naša sagovornica je znala šta će biti njen životni poziv:
– Medicinski fakultet završila sam u Beogradu, a prve susrete sa pacijentima, kao većina mladih lekara, imala u seoskim ambulantama. Dve i po godine radila sam Banatskom Velikom Selu, potom i ambulantama Doma zdravlja u Kikindi. U naredne dve godine, očekuje me završetak specijalizacije u Novom Sadu. Specijalizant sam psihijatrije. Imam najbolje kolege i jedva čekam da im se vratim- kaže dr Milica Nenadić Vizi i opisuje kako je izgledao njihov privremeni rastanak:
– Pozvala sam kolege u bolničku biblioteku da ih počastim, ne sluteći kakvo mi iznenađenje pripremaju. Doneli su specijalnu tortu posuti sa jestivim stetoskopom na vrhu i tabletama. Kupili su mi medicinsko odelo, papuče, mantil i sat.
Trenuci su to kojih ću se uvek rado sećati. Zadovoljna sam i dobijenom specijalizacijom. Jako je važan dobar pristup prema psihijarijskim pacijentima. U kontekstu svega što smo preživeli od marta prošle godine, imam utisak da će za psihoterapeute tek biti posla.
Mojim kolegama poručujem da ostanu i dalje predusretljivi, hrabri i odvažni. Mladim ljudima koji nameravaju da upišu medicinu, mogu da kažem da ih čeka težak put, ali da je ovo posao koji čoveka ispunjava- priznaje dr Nenadić Vizi.
To što je i nakon skoro godinu dana od prisustva koronavirisa u našoj sredini za lekare poražavajuće, jeste da i dalje postoje neverne Tome koji misle da njima ne može ništa da se desi. Naša sagovornica podvlači da Kovid-19 nije šala:
– Kad sam u prilici, pokušavam takvim osobama da objasnim o čemu se radi. I dalje ima ljudi koji odbijaju da uvaže sve što je medicina dosad zabeležila o koroni. Svedočila sam teškim slučajevima u našoj bolnici. Dešavalo se da nam pacijenti umru na rukama. Viđala sam preminule pacijente. Nisu to laki prizori, verujte. Baš je bilo teško.
Od maja sam počela da radim u našoj febrilnoj ambulanti, nakon što sam se pre toga zarazila i preležala koronu. U julu, septembru i novembru naročito je bilo teško. Jako mi je drago što sam nekoliko meseci radila u febrilnoj ambulanti , sa velikim profesionalcima i divinm osobama.
U očima fizioterapeuata i medicinskih tehničara nekada se mogao videti strah, ali nikada nisu odbili posao. Ni meni u nekim trenucima nije bilo svejedno. A, onda bi, kao po komandi, prostrujala neka energija između nas, i sve bi krenulo nekako lakše. Bodrili smo jedni druge. Mislim da je to bilo jako važno.
Na sve to, u letnjem periodu, nositi skafandere… Nije nam bilo lako, naročito u julu. Dešavalo se da pacijenti kolabiraju u febrilnoj ambulanti. Srećom, sada su nam dostupne vakcine, ali i dalje je neohodno da se čuvamo- poručuje dr Milica Nenadić Vizi.
(foto, privatna arhiva i Ervin Šalgo)
