KIKINDA- Da prestane uznemiravanje telefonom! Građani koji ne žele da ih trgovci i oglašivači uznemiravaju telefonskim pozivima i nude razne proizvode i usluge, mogu kod svog operatora da se upišu u registar “Ne zovi”.
Uvid u registar moguć je na sajtu RATEL-a, a operatori za sada upis omogućavaju uglavnom u svojim poslovnicama. Darko Cvijan, menadžer Udruženja potrošača Kikinde, kaže da im se nezadovoljni sugrađani često javljaju i da su na udaru, pre svega, najstariji i bolesni sugrađani. Po zakonu, trgovac je u obavezi da proveri u registru da li je broj registrovan u registru “Ne zovi”. Od neželjenih poziva, koji za cilj imaju da prevarom prodaju određeni proizvod, nisu izuzeti ni Kikinđani:
– Svaki treći ili četvrti poziv nam je u vezi sa takvom vrstom trgovine. Proletos smo zabeležili ekspaniju, kada smo imali mnogo posredovanja u toj priči. Ukoliko potrošač ostvari takvu vrstu kupovine, po zakonu ima pravo da u roku od 14 dana odustane od nje bez navođenja razloga i u tom periodu može da nam se javi.
U tom slučaju, u visokom procentu slučajeva uspevamo da povratimo njegova sredstva. Nažalost, kada prođe rok od 14 dana, ne možemo ništa da uradimo- kaže Cvijan. Trgovina telefonskim pozivima je legalna, ali neretko obuhvata različite zloupotrebe. Najugroženiji su stariji sugrađani, jer je administrativnom zabranom zagarantovano da će proizvodi biti naplaćeni. Cene tih proizvoda najčešće su prilično visoke za ovdašnje standarde, a brojka dostiže u cifru od nekoliko hiljada evra, što nije njena realna vrednost:
– Tako je zabeležen slučaj da je jedan sugrađanin masažet platio 2.000 evra. Čovek je imao operaciju na glavi i zbog magnetinih stimulatora uopšte nije smeo da koristi takav proizvod. On je ispričao da su se trgovci dosetili da na mestu promocije dele „greb greb“ srećkice u vidu popusta. I to je bila vrsta zablude, budući da je npr. 50 posto popusta značilo kupovinu jastuka za 50. 000 dinara.
Trgovci su razvili sofisticirane metode rada, preko kojih dovode potrošače u neprijatnu situaciju i obećavaju različite beneficije, poput besplatnih putovanja. Ako se sve to dešava telefonskim putem, teško je dokazati da je potrošač doveden u zabludu. Pored toga, trgovci se javljaju starijim potrošačima, znajući gotovo sve njihove podatke, skoro i zdravstvene kartone. Zato je važno na vreme registrovati broj u registru “Ne zovi”- upozorava Cvijan.
Kako kažu u UPOK, formular za registraciju nalazi se na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, vlasnik broja to mora da uradi lično, popune seosnovne podaci i broj se prosledi operateru, koji je u obavezi da registruje taj broj. Ukoliko je broj registrovan, a trgovac ipak pozove, on rizikuje visoku novčanu kaznu od 300 hiljada do dva miliona dinara. Na ovaj način, mlađa i srednja populacija mogu da zaštite starije, roditelje ili bake i deke, koji su targetirani ovom vrstom zloupotrebe.
Šta se najčešće nudi
Najčešće se na taj način prodaju medicinska pomagala, suplementi, masažeri, pokrivači sa magnetima. Potrošači budu prevareni, jer smatraju da kupuju nešto što će im pomoći. Zloupotreba trgovaca često se ogledala u biranju ranjivih društvenih kategorija, poput ljudi sa demencijom, a zabeleženo je da su i njima dolazili nedeljom u popodnevnim časovima, da bi sklapali ili produžavali ugovore. Osim medicinskih pomagala, dešava se i da mobilni operateri na taj način nude svoje uslove za sklapanje ili obnavljanje ugovora.
