KIKINDA- Branislav Radojčić iz Kikinde, nekadašnji golman i trener tima sa Gradskog stadiona, ali i čuvar mreže ŽAK-a, mokrinskog “Delije”, ruskoselske “Crvene zvezde” i još nekih klubova, i dalje je u fudbalu. Radi sa golmanima svih selekcija OFK “Kikinde 1909” , a trener je i golmana ženske seniorske reprezentacije Srbije.
Naše reprezentativke, u sklopu kvalifikacija prvenstvo Evrope, očekuje utkamica sa Kazahstanom, a 1. decembra i sa Austrijom. I pored brojnih obaveza, Branislav Radojčić našao je vremena da nedavno obiđe bivši klub u Ruskom Selu i igračima pokloni oko 40 šortseva. O fudbalskim danima provedenim u ovom klubu, ali i trenerskoj karijeri u inostranstvu razgovarao je sa našom novinarkom:
– Bilo je zadovoljstvo igrati za ruskoselsku “Crvenu zvezdu”. Za taj klub sam branio između 2002. i 2005 godine, a došao na poziv pokojnog Marinka Petrovića. U jednom periodu, saigrač mi je bio Dušan Marjanović , koji danas vodi klub. Trudiću se da i dalje pomažem klubu, kad god budem bio u prilici- priznaje Radojčić.
Kad je kopačke “okačio o klin”, logičan sled događaja bio je odlazak u trenerske vode, najpre u FK “Rudar” iz Pljevalja. Nakon osamnaestomesečne pečalbe u Crnoj Gori, pronašao je angažman u dalekoj Indoneziji.
I u FK “Arema”, Radojčić je trenirao golmane. Njegov stručan rad je, vrlo brzo, bio vidljiv na terenu. “Arema” sa 15. došla na visoko 5. mesto prvenstvene tabele:
– Golmani su u proseku primali 1,8 golova po utakmici. Ljudi iz kluba, u dogovoru sa šefom stručnog štaba, rešili su da probaju sa promenom trenera golmana i tu ja nastupam. Prvenstvo smo završili na 5. mestu, sa isto bodova kao ekipa ispred nas, i samo dva boda manje od trećeplasirane ekipe i mesta koje vodi u kvalifikacije za Azijsku ligu šampiona.
Golmani su od mog dolaska primali manje od gola po utakmici. Pošto se i pored odličnih rezultata šef nije dogovorio da vodi ekipu i naredne sezone, svi smo se vratili za Srbiju 2018. godine- kaže Radojčić. Fudbal u Indoneziji, prema rečima Radojčića, nije na viskom nivou, ali je organizacija klubova daleko iznad mnogih evropskih liga. Utakmice često prati i više od 60.000 navijača:
-Fudbaleri su nepresteno na meti javnosti, traže se autogrami, fotografije… To je prelepa i divna zemlja sa 16.000 ostrva. Nakon uspešnog rada u Indoneziji, vratio sam se u Srbiju i najpre se obreo u Inđiji. Sa njima sam prošlog leta ušao u Super Ligu Srbije i četvrtfinale kupa. To su najveći uspesi u istoriji kluba.
Potom je usledio poziv FSS i rad u ženskoj seniorskoj reprezentaciji Srbije. Prihvatio sam i poziv ljudi iz OFK “Kikinde 1909” da preuzmem brigu o golmanima. Sa prijateljima i kolegama, Žikom Parabuckim i Milanom Rodićem, pokrenuo sam i kikindski ženski fudbalski klub.
Najdraže mi je da treniram mlade u svom omladinskom klubu, u golmanskom kampu u Ohridu. Tokom mog fudbalskog odrastanja nije bilo tako. Sa pokojnim ocem, pikao sam fudbal kod nekadašnje kasarne- prisetio se Radojčić.
(foto, privatna arhiva)
