NOVI BEČEJ- Dodatno osiromašene, tučene i uplašene. Od početka pandemije koronavirusa, tako su prošle mnoge žene iz marginalizovanih grupa. To su pokazali rezultati istraživanja “Uticaj Covid-19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini”, koje je realizovala Multietnička feminističke mreža pod liderstvom Romkinja u Vojvodini.

Istraživanje je obuhvatilo potresna svedočenja 537 žena, u periodu od juna do avgusta 2020. Po njihovim podacima, tokom vanrednog stanja, čak 421 žena nije radila što je 78,6 odsto. Istražitelji su preneli neka od potresnih svedočenja ispitanica:

– Bila sam na poslu, sakupljala sekundarne sirovine. Kada sam došla kući, videla sam da mi je isključena struja zbog duga od 6.000 dinara. Bez struje sam bila kao u zatvoru. Sedela sam sama u mraku. Bilo me je strah. Kako da isplatim dug kada nigde ne mogu da zaradim novac? Pogotovo ne, dok je vanredno stanje- ispričala je meštanka (43) Novog Bečeja. Godinu dana starija Novomiloševčanka kaže da u to vreme nije imala za hleb, a kamoli za masku:

– Nisam preterano marila da li ću se zaraziti, jer imam malo dete koje treba nahraniti. Pokušavala sam na sve strane da nađem bilo kakav posao, ali nisam uspela. Pokušala sam i da čistim po kućama, ali niko nije smeo da me pusti unutra, jer je tada nastala opšta panika da se ljudi ne zaraze. Nigde nas nisu puštali bez maske. Nisam imala za hleb, a kamoli za zaštitnu masku, koja je tada koštala 120 dinara- ispričala je ona. Bilo je i onih koje su bile izložene fizičkom nasilju od najbližih srodnika:

– Posle 17 sati, kada je i počinjao policijski čas, ostajala sam sama sa sinom koji ima 36 godina, u trošnoj kući, u kojoj živimo već 35 godina, bez televizora. Tada je počinjao pravi pakao. Teška ekonomska situacija, loši uslovi, policijski čas i cela situacija sa kovidom, dovela je u početku do sitnih svađa.

Sin je bio sve nervozniji. On nije zaposlen. Živeli smo od novca koji ja obezbedim, ali to nije dovoljno za ceo mesec. On nije mogao da ide privatno da radi zbog policijskog časa. Svađe su postale sve gore. Dva puta me je udario pesnicom, pa sam ga prijavila- svedočila je žitelja Novog Bečeja (52)

U prvom i jedinom istraživanju urađenom na ovu temu odgovoreno je na pitanja: Kako su se tokom pandemije i vanrednog stanja snašle žene iz marginalizovanih grupa u nedostatku novca za sredstva za higijenu, zaštitu, hranu ili lekove? Da li su mogle da daju podršku deci u školovanju u neadekvatnim uslovima i sa tehničkom neopremljenošću domaćinstava? Kako su preživljavale u tom periodu  nemogućnosti ostvarivanja prihoda od rada u neformalnoj ekonomiji?

Najviše ispitanica bilo je iz Novog Bečeja, a istraživanje je obuhvatilo i žene iz Bečeja, Zrenjanina, Pančeva, Novog Sada i Kovačice. Istraživanje je pokazalo i apsurd da je formalno, prema podacima institucija, došlo do smanjenja nasilja u porodici.

Međutim, nasilje bilo u porastu, ali se smanjila mogućnost njegovog prijavljivanja. Žene koje su i ranije bile izložene nasilju u porodici, bile su u još većem riziku, jer su bile primorane da mnogo više vremena provode sa nasilnicima, kojima je zabrana kretanja pružila još veće mogućnosti za ispoljavanje nasilja.

Rezultati istraživanja predstavljeni su na okruglom stolu, održanom onlajn, u organizaciji Udruženja Roma iz Novog Bečeja. Okrugli sto su otvorile predsednica Multietničke feminističke mreže Danica Jovanović i koordinatorka programa iz Fondacije za otvoreno društvo Aleksandra Šanjević. U radu okruglog stola učestvovala je i pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković.

Pored ostalog, konstatovano je da žene iz marginalizovanih grupa nemaju lične karte i druga dokumenta. Nemaju račune u bankama, niti status zaposlenih lica. Rade neprijavljene, ili su angažovane na selu kao pomagači u domaćinstvima, bez beneficija i slično. Da su pandemija i opšta epidemiološka situacija uticale mnogo na njihovu finansijsku situaciju odgovorilo je 218  žena, što je 40,6 odsto. Stigmatizacija osoba koje su u jeku epidemije dolazile kućama iz Italije, bila je veoma izražena u lokalnim zajednicama.