KIKINDA- Već po tradiciji, u porti crkve Svetog Nikole, u prisustvu vernika, upaljen je badnjak koji je doneo naš sugrađanin Slavko Markuš.
Paljenje badnjaka obavlja se u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist i na taj način zagrejali novorođenče i njegovu majku.
Konjanici će, pre toga, hrastove grančice deliti okupljenim sugrađanima.
Najpre ih je ugostio i okrepio ovogodišnji domaćin Slavko Markuš. Potvrdio nam je da je na Badnji dan biri domaćin konjanicima koji idu po badnjak, kao i učesnicima kolone, velika privilegija:
-Ranijih godina bio sam učesnik ove povorke, a ove godine mi je pripala čast da budem domaćin. Moji roditelji Božić su slavili i u doba komunizma.
Dobro pamtim te slike iz detinjstva. Badnji dan, potom i Badnje veče, kao i sam Božić zaista su najlepši u našem kraju. Deci je svakako najinteresantnije korinđanje. I meni je nekada bilo- priznao je Markuš i nastavio:
-Mislim da sam domaćinski ugostio učesnike kolone koja je i donela badnjak. Posni kolači, suve šljive i smokve, sokovi, dok sam promrzle konjare zagrejao kuvanim vinom i rakijom. Radujem se viđenju sa komšijama i kumovima, ali i korinđašima- priznao je Markuš.
Drugu grupu konjanika i zaprega je do porte hrama Svetih Kozme i Damjana predvodio ugledni kikindski konjar Dragan Strajnić. On je ove godine bio domaćin grupi koja je badnjak donela do ove svetinje. Jelena Šorak, iz Konjičkog kluba “Banat”, kaže da po petnaestak zaprega bilo u jednoj i drugoj veseloj povorci:
-Prezadovoljna što su se konjari, u većem broju, odazvali našem pozivu. Srce mi je puno što je zaista sve proteklo u najboljem redu, ali i zato što smo ispoštovali tradiciju.
Na ovaj način se badnjak u Kikindi ponovo donosi od 1993. godine.
Na Badnji dan, povorku čine poznati kikindski paori i konjari koji drže do tradicije i iskreno se raduju Božiću- kazala je ona.
U prisustu sveštenstva i vernika založen je badnjak. Pravoslavni vernici se prema badnjaku u našoj zemlji odnose kao prema božanstvu. Prinose mu žrtve u vidu žita, vina i meda i pozdravljaju ga.
Badnjak se ritualima ne vezuje samo za Badnji dan, već ponegde gori i na dan Božića, kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom, prizivajući tako sreću i napredak porodice- da budu jednaki kao varnice.
