KIKINDA- Već po tradiciji, u porti crkve Svetog Nikole, u prisustvu vernika, upaljen je badnjak koji je, kao i prošle godine, doneo naš sugrađanin Saša Nikolić.
Paljenje badnjaka obavlja se u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus Hrist i na taj način zagrejali novorođenče i njegovu majku.
Negde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus Hrist razapet. Toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog dolazi zahvaljujući Hristovoj žrtvi. Svečano je na Badnji dan bilo i u porti pravoslavnog hrama Svetih Kozme i Damjana.
U prisustu sveštenstva i vernika založen je badnjak. Pravoslavni vernici se prema badnjaku u našoj zemlji odnose kao prema božanstvu. Prinose mu žrtve u vidu žita, vina i meda i pozdravljaju ga.
Badnjak se ritualima ne vezuje samo za Badnji dan, već ponegde gori i na dan Božića, kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom, prizivajući tako sreću i napredak porodice- da budu jednaki kao varnice.
Već sa prvim sumrakom na vrata mnogih Kikinđana i meštana okolnih sela zakucaće korinđaši. Šaljivim pesmicama, domaćinima će čestitati Badnje veče i predstojeći Božić. Korinđanju prethodi pitanje dece: “Da li je slobodno korinđanje?”. Nakon potvrdnog odgovora sledi: “Ja pretrča preko šora, daj gazda, dva-tri ora, čašu vina ili čašu rakije, Božić je kod kapije”.
Domaćini ih potom daruju orasima, šljivama, jabukama i bombonama. Svaki poklon ima svoju simboliku. Orah predstavlja pretke, dok je jabuka simbol zdravlja. U multinacionalnim sredinama, kakva je Kikinda, deca koriđaju dva puta, uoči katoličkog i pravoslavnog Božića.
