KIKINDA- Novinar i kritičar Ivan Ivačković, autor knjige „Panonski admiral“ o Đorđu Balaševiću, u Kikindi je uvek rado viđen gost. Na predstavljanju profesionalne biografije čuvenog „panonskog mornara“ koji je, prema rečima Ivačkovića, zahvaljujući izuzetnom daru završio kao pravi admiral, najpre je rekao da je u Kikindi stekao dobre prijatelje:

– To je samo po sebi bitno. Promocija ove knjige razlikuje od prethodnih, utoliko što je glavni junak, nenadano, tragično ispunuo svoju sudbinu i otišao.

Zaista mi ponekad nije lako da govorim o njemu, a pre svega, o lepim uspomenama. Ima ih puno- priznao je Ivačković i rekao da je Balaševića poznavao 35 godina. Prisetio se da se sa čuvenim kantautorom upoznao kad je Đole Balašević izdao album „Bezdan“:

– Ideja za knjigu o Đorđu Balaševiću rodila se još 90- tih, kad je objavio album „Jedan od onih života“. Tim albumom bio sam oduševljen i objavio prikaz u listu „Politika“. Taj tekst se Đoletu jako dopao, a kasnije smo razgovarali o tome.

Tada sam pomislio da bi vredelo da se o svakom njegovom albumu napiše tekst, a potom ih sabrati u knjizi. To je zapravio bila prvobitna ideja- prisetio se Ivačković i nastavio:

-Mnogo godina kasnije, ta ideja je dobila precizniji oblik. Pre tri godine sam odlučio da tekstove spakujem u jednu celinu, dakle, da ono što sam dosad napisao, a pisao sam o svakom Đoletovom albumu, objedinim i započeti posao dovršim.

Sve je išlo lepim tokom do trenutka Đoletovog odlaska. Tada sam prekinuo da pišem knjigu. Iskreno, pomišljao sam da je nikada neću ni završiti. Više zaslugom nekih drugih ljudi, naših zajedničkih prijatelja, ipak sam je priveo kraju- ispričao je Ivačković.

Bilja Krstić, koja je sa Đoletom davno pevala u sastavu „Rani mraz“, basista Caki Kravić, Bogica Mijatović, novosadski novinar i najveći poznavalac karijere „panonskog mornara“ i Vuk Žugić, čovek koji je organizovao sve njegove koncerte u Sava centru, ohrabrili su Ivana Ivačkovića da dovrši knjigu.

Na pitanje kako su se uponali i kakav je utisak na njega ostavio autor vanvremenskih hitova, Ivačković je odgovorio:

– Upoznali su se u leto 1986. godine, kad je izašao album „Bezdan“.

Iskreno, izbegavao sam susrete sa ljudima o kojima sa pisao, plašeći se da možda neće ličiti na svoje pesme. I onda mi se jednog dana javio Vuk Žugić i rekao da Đole Balašević i ja moramo da se upoznamo jer ovako više ne ide.

Predstavio se u divnom svetlu, kao topao, srdačan i duhovit čovek. On je i ličio na svoje pesme. Ni u jednom od narednih susreta, taj utisak nije bio pokvaren. Prenosim samo svoja iskustva, jer, ipak, ne mogu da sudim o njemu kao o čoveku, jer ga nisam dovoljno dobro poznavao.

Osim porodice i nekolicine najbližih prijatelja, Đoleta niko nije dovoljno dobro poznavao. Svi naši profesionalni i privatni susreti i razgovori su bili  lepi. U Balaševiću su na fini način bili pomešani srdačnost i građanska otmenost.

Umeo je vrlo lepo da vam se približi i da vas približi njemu, ali da nikad ne prelazi nekavke granice i ne postane nešto banalno. Na mnogo načina je bio veoma neobičan. Mnogo mu dugujemo- poručio je Ivačković.