KIKINDA- Velika odgovornost! Leži na plećima novoizabranog direktora Centra za likovnu i primenjenu umetnost “Terra”. Da se u predvečerje svečanog otvaranja 42. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti tako oseća, potvrdio nam je Aleksandar Lipovan.
Iako je u “Terrinom” umetničkom timu već 13 godina, od prošle nedelje, i zvanično, preuzeo je rukovođenje Centom za likovnu i primenjenu umetnost. U razgovoru za portal GRADSKI, Lipovan ne spori da je to velika čast, istovremeno, kako kaže i ogromna obaveza:
– Onog trenutka kad sam stupio na ovu funkciju, iskreno, osetio sam i jednu vrstu straha, da li ću i kako opravdati sve što je prethodnih decenija uradio Slobodan Kojić.
On je odavno trasirao umetnički put “Terre” i tu odstupanja neće biti. Naravno, postojaće organizacione promene i prilagođavanje modernim uslovima, ali generalno naša misija ostaje ista, da budemo svetski centar terakote.
Želim da se u budućnosti okrenemo razvoju ljudskih resursa i budemo okrenuti prema mlađim kategorijama i diverzifikaciji naših programa. Fokus mora da bude na lokalnom stanovništvu, dakle, da svim zainteresovanim stranama ukažemo na značaj savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa- jasan je Lipovan.
Potvrđuje da su već po zactanom umetničkom “redu vožnje” izložba monumentalnih i galerijskih skulptura nastalih na prošlogodišnjem sazivu “Terre”, uz prateći muzički program, neizostavni na svakom otvaranju Internacionalnog simpozijuma skulptura od terakote. Tako će biti i u petak uveče, čime će i zvanično početi 42. Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti.
Prvi put, učesnica svetski poznatog simpozijuma, biće jedna umetnica iz Albanije. To je Ledia Kostandini. Ona, ali i još petorica vajara, već su stigli u Kikindu, s obzirom da učesnici u inspirativnom ambijete Ateljea “Terra” stvaraju tokom jula. Tu su još Nikola Nenadić iz Hrvatske, Horje Beda Morsiljo Hulijani iz Španije i tri domaća umetnika: Čedomir Vasić, Miroljub Stamenković i Saša Pančić.
Šta čeka “Terru” u godinama pred nama i kako gleda na sve što je za Kikindu i svetsku vajarsku scenu uradio od 1982. godine, pa i ranije, Slobodan Kojić nije sada želeo da govori jer je, kako nam je rekao, u ovom trenutku simpozijum bitniji.
Obećao nam je da će se svakako osvrnuti na sve što je uradio kako bi se Kikinda našla na planetarnoj kulturnoj mapi.
