Za Gradski piše Branislava Piper, master kliničke psihologije iz Beograda
Bebe još u stomaku uče, pamte i sanjaju
Dugo se u nauci smatralo da psihički život počinje rođenjem. Međutim, danas se zna, a i dokaza za to je sve više, da razvoj psihičkog života počinje još od začeća. Beba u stomaku nije pasivno biće nesposobno da oseća i komunicira, naprotiv. Ona je aktivno, radoznalo, komunikativno biće sposobno da opaža, oseća i uči mnogo pre rođenja. Koliko god da je u nauci ova ideja nova (prenatalna i perinatalna psihologija kao naučna disciplina ekspanziju doživljava tek poslednjih tridesetak godina), u istočnim kulturama i narodnim verovajima ona je postojala oduvek. Razvoj novih tehnologija i sve veći broj istraživanja govore u prilog ovakvoj tvrdnji. Šta nam zapravo prenatalna psihologija govori?
Prvo, bebe su senzitivna, svesna bića koja čulno opažaju svoje okruženje. Prema sadašnjim saznanjima, osetljivost na dodir javlja se u predelu lica već od 7. nedelje od začeća. Ova osetljivost raste tako da u 17. nedelji uključuje većinu delova tela, a u 32. nedelji beba je sposobna da oseti dodir celim telom. Čulo ukusa se takođe razvija veoma rano. Već od 14. nedelje, ultrazvukom je moguće videti da beba guta plodovu vodu i da učestalost i brzina gutanja zavise od toga da li je ona slatkog ili gorkog ukusa (ukus plodove vode zavisi od hrane koju majka uzima).
O tome da bebe mogu da čuju još dok su u stomaku, danas se dosta govori. Bebe čuju zvukove koje proizvodi majčino telo, njene otkucaje srca, rad organa za varenje, a takođe mogu da čuju i određene zvuke iz poljašnje sredine. Prema nekim saznanjima, sluh počinje da se razvija već od 16. nedelje. S njim je povezan i sistem za održavanje ravnoteže koji se razvija od 10. nedelje gestacije i koji je potreban za brojne pokrete koje beba počinje tad da pravi, iako ih majka oseti mnogo kasnije. Čulo vida najkasnije počinje da se razvija i nastavlja svoj razvoj nakon rođenja.
Ipak, bebe u stomaku su sposobne da razlikuju svetlost i mrak i reagovaće na recimo baterijsku lampu uperenu u mamin stomak. Čulo mirisa je takođe na rođenju već razvijeno i novorođene bebe su sposobne da po mirisu razlikuju svoju majku od drugih žena. Uprkos dugom verovanju u suprotno, bebe su još u stomaku sposobne da osete i bol. Takođe, posmatranje ponašanje beba prilikom postupka amniocenteze ukazuje da imaju sposobnost da predosete opasnost i ispolje neku formu samozaštite (na primer da se udalje od igle).
Drugo, bebe još u stomaku uče, pamte i sanjaju. Ekperimentalno je dokazano da se najjednostavnije forme učenja kao što su habituacija (učenje da se ne reaguje na stimulus koji se ponavlja) i klasično uslovljavanje odvijaju još u materici. Možda je danas najpoznatije i široko korišćeno saznanje da bebe „pamte“ muziku i priče koje im se puštaju dok su u stomaku. Kada se rode, one preferiraju takve pesme ili priče i traže da im se puštaju značajno češće od onih koje ranije nisu čule. Kada je reč o snovima, možda niste znali da bebe u stomaku mnogo sanjaju- mnogo više od odraslih. To je utvrđeno praćenjem pokreta očiju karakterističnim za tzv. REM fazu spavanja u kojoj se odigravaju snovi. Njihovi snovi mogu biti lepi ili ružni- što se jasno vidi iz njihovih pokreta i izraza lica. Trudničke priče čekaju vas na portalu Gradski.online i sledeće sedmice.
Vaša, Branislava.
