streljano 30

KIKINDA- Nevinim žrtvama krvavog januara, Kikinđani su danas odali poštu. Kraj spomen ploče, na kojoj su uklesana imena i prezimena 30 antifašista, vence su položili predstavnici lokalne samouprave, SUBNOR-a, rođaci i poštovaoci NOP-a.

Komemorativnom skupu su prisustvovali i članovi Odreda izviđača “Proka Sredojev”. Fašisti su Kikinđane i Mokrinčane streljali u znak odmazde za tri ubijena nemačka poljočuvara u našem ataru. Nenad Dimitrijević, predsednik kikindskog SUBNOR-a,  ovako je podsetio šta je prethodilo krvavom piru trećeg dana Božića:

– Sprovodeći naredbu Adolfa Hitlera od 16. septembra 1941. godine, u vezi sa gušenjem ustanka u srpskoj oblasti, načelnik nemačke Vrhovne komande, feldmaršal Vilhelm Kajtel, odredio je strašnu odmazdu. Za jednog ubijenog nemačkog vojnika smrtno je moralo da strada od 50 do 100 komunista i rodoljuba. Sprovodeći ovu naredbu, fašisti su okrvarili ruke već 3.  januara. U dvorištu Kurije je streljano devet pripadnika Dragutinovačkog odreda. Bilo je to prvo javno streljanje komunista u Kikindi. Oni su u lancima izvedeni i na ovom mestu pogubljeni. Potom su njihova beživotna tela bila izložena 24 sata, u cilju zastrašivanja stanovništva- ispričao je Dimitrijević. To je, nastavio je on, bio samo uvod u još strašniji zločin okupatorskih vlasti. Na treći dan Božića, 9. januara 1942. godine, streljano je 30 antifašista. Scenario je bio isti. Vezani i bespomoćni, izvođeni su u dvorište Kurije:

– Krvava drama je trajala dvadesetak minuta. Ubijeni su samo zato što su bili Srbi i antifašisti. Njihova tela su pokopana u zajedničku raku, a crkvena zvona nisu smela da se oglašavaju od 9. do 11. januara. U znak odmazde, fašisti su i u Mokrinu, Zrenjaninu, Novom Miloševu i Banatskom Aranđelovu streljali po 30 rodoljuba. Međutim, ova i mnoga druga streljanja nisu uspela da neutrališu NOP i slom fašizma- kazao je Dimitrijević.

Da je ovo bio jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Kikinde, ocenio je i profesor istorije Lazar Demić. On je rekao da je tokom Drugog svetskog rata život izgubilo skoro 600 naših sugrađana:

– U srpskom narodu  je postojalo veliko antifašističko raspoloženje. Taj inat i prkos je skupo plaćen, a trajao je do kraja rata. Članovi SUBNOR-a instistiraju na tome da ovaj događaj nikada ne sme da se zaboravi- poručio je Demić.