KIKINDA- Kada je Milan Brkin iz Kikinde, grada koji nema reku, rešio da plovi sagradio je sebi čamac. Od početne ideje da Tisom jezdi u čamcu dužine dva metra, njegov poduhvat završio se jahtom dugom 13 metara, dužine 3,6 i visine četiri metra.  Profesoru za karate i moćne mašine bile su potrebne tri godine da završi jahtu, a prilikom porinuća u vodu shvatio da se sav trud isplatio:

-Kažu da sam Lala, prašinar i ljudima je bilo smešno kada sam ispričao ideju. Međutim, deca i supruga znaju da kada nešto naumim nema stajanja. Nakon sakupljenih informacija, sinovi i ja i smo krenuli  u poduhvat. Suprugu sam ubedio da hitno treba da kupim plac kako bismo imali gde da donesemo materijal i izgradnja je počela. Za mene je sve bilo prvo malo strašno, ali sam gurao- započeo je Brkin svoju lađarsku priču.

Naučio je osnovne stvari o nautici, na sajmovima se raspitao o motoru koji treba da koristi i malo po malo jahta je bila vidljia i van zidina dvorišta. Potom su morali da sagrade i specijalnu prikolicu kojom će novoizgrađenu jahtu moći da prevezu do pristaništa:

– Svi su se krstili kada su videli da brod prolazi kroz Kikindu, ali najdraži trenutak je bio kada se Lala vozio na brodu na točkovima. Spustili smo je kod nas na pristaništu i krenuli prema Bečeju, gde je i sada usidrena.

Preznojali smo se, misili smo da smo vikinzi koji se bore protiv vode. Međutim, vožnja je bila mirna i lepa. Kada smo uhvatili pravac, prepustio sam kormilo i uživao sam u onome što sam napravio- prisetio se Brkin svog prvog doživljaja plovidbe “Viktorijom.

Taj naziv je sa namerom odabrao, jer upravo ona predstavlja njegovu pobedu. Međutim, ostao je, kako je rekao, dužan supruzi da imenu broda doda još Zorica ili Aurora. Izgradnju broda pomno su pratili stručnjaci, što je bio preduslov da se on kasnije i registruje i dobije plovidbenu dozvolu. Potvrdu da može da učestvuje u saobraćaju, na žalost, nije dobio hamer, koji je Brkin konstruisao ranije:

– To mi je najveća bolja. Želeo sam da napravim hamera i čudna mi je bila i sama ideja da ga pravim i da bude kompletan ručni rad. Kada sam počeli da ga pravimo izgledao je kao kavez za piliće. Nakon što smo ga završili, otišao sam u Ministarstvo da proverim za registraciju, ali dobili smo negativan odgovor. Zakonska pravila tu su potpuno drugačija i za sada ništa ne možemo da uradimo- iskren je Brkin.

Pored dara za projektovanje i konstuisanje, bez obrazovanja iz oblasti mašinstva, sagovornik portala GRADSKI je magistar sporta, profesor karatea, nosilac crnog pojasa sedmi dan i preduzetnik.

Pošto je na doktorskim studijama Međunarodnog fakulteta Evropski centar za mir i razvoj pri Ujedinjenim nacijama njegov, za sada, poslednji poduhvat predstavlja Elektromagnetni vibracioni oscilatorni simulator stopala. Ovaj izum Brkin je patentirao u Zavodu za intelektualnu svojinu i trenutno se rade klinička ispitivanja istog, jer će upravo to biti predmet njegove doktorske disertacije.