ČOKA/NOVI SAD- Srbija se poslednjih meseci suočava sa brojnim požarima koje podmeću nesavesni građani. Protivzakonito paleći suvu vegetaciju, oni dovode u opasnost hiljade biljnih i životinjskih vrsta, retka staništa, zaštićena područja, privatnu imovinu, pa i ljudske živote.
Jožef Gergelj, proslavljeni ornitolog i fotograf prirode iz Sente, nemo posmatra vatrenu stihiju koja guta poslednje pojaseve trske u Čokanskom ritu. Jožef se ovih dana pripremao za dolazak ždralova koji na svom epskom putu seobe redovno svraćaju u nepregledna polja banatskog Potisja. Međutim, sada će ih umesto mora trske i slatinskih pašnjaka dočekati negostoljubiva izgorela ravnica u kojoj nema niti zaklona niti hrane:
– Više od trideset godina u ovom ritu pratio sam život retkih i ugroženih ptica gnezdarica poput kašičara, velike bele čaplje, eje močvarice, modrovrane, modrovoljke i brkate senice. Beležio sam svaki trenutak njihovog života i radovao se novim susretima. To carstvo divljine i lepote sada je nestalo u trenu. Ljudska nebriga i bahatost glavna su pretnja po opstanak Planete, pa i samog čoveka- ukazuje Jožef Gergelj.
Od kraja leta širom Srbije gorele su njive, pašnjaci, livade, tršćaci, šume, pa čak i voćnjaci. Bilo je i ljudskih žrtava, a javnost je burno reagovala na svako novo saznanje o podmetnutim požarima. Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i nastavlja, rezgnirano konstatuje da su ove jeseni izgorele ogromne površine u zaštićenim područjima poput Deliblatske peščare, Karaš-Nere, Okanja, Carske bare, Titelskog brega, Ponjavice, vršačkog Malog rita, kao i delovi značajnih i ekološki vrednih područja poput Svrljiških planina i Suve planine:
– Milioni života biljaka i životinja nepovratno su izgubljeni. Naše ptice selice neće imati gde da se vrate na proleće, a desetine hiljada ptica koje zimuju u Srbiji ostale su bez zaklona i hrane. Posebno su ugožene ptice koje žive u pojasevima stare i visoke trske koji su za njih jedinstven dom-pojašnjava Ružić. Paljenje žetvenih ostataka i suve vegetacije ozbiljan je prekršaj koga sa razlogom zabranjuje više zakona Republike Srbije. Čini se da ne postoji dobar mehanizam za kontrolu i sprečavanje ovakvog pogubnog ljudskog delovanja.
Iako dobar deo naših polja, makar na papiru, nadziru poljočuvarske i lovočuvarske službe koje bi morale da budu prvi i glavni izvor informacija, ove godine vatrogasne službe beleže rekordan broj poziva za pomoć. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva sve građane da budu savesni i odgovorni prema sebi i svojoj okolini tako što neće paliti vatru u prirodi, ali i tako što će svaki takav prekršaj prijaviti policiji i vatrogascima.
