KIKINDA- Na današnji dan pre 75 godina, 14. oktobra 1944. godine, u našem gradu je osnovana 13. Vojvođanska udarna brigada. To je mladog istoričara Miloša Pušaru inspirisalo da, kako je rekao, uz veliku pomoć kolege Vladislava Vujina, priredi izložbu “Brigada” i sugrađanima ukaže na slavni ratni put ove partizanske jedinice. Autor je na panoima izdvojio i biografije najuticanijih boraca, a posebno je zanimljivo da se vidi oružje koje su tada koristili partizani:

– U početku je ova brigade imala 2.000 boraca. Posle kadrovskih promena, popuna i prilivanja novih dobrovoljaca, brigada se sastojala od pet bataljona i brojala oko 5.000 boraca. Komandant 13. Vojvođanske udarne brigade bio je Marko Tanurdžić Šiptar. Prekaljeni ratnik iz Srema, prošao je Bosnu. U Sremu je ratovao, a onda dobio naredbu od Glavnog štaba za Vojvodinu. Prekomandovan je u Banat. Tu jei dobio naređenje da osnuje brigadu.

Zanimljiva ličnost ove jedinicie je i Milojko Filipčev Fića iz Novog Bečeja, potomak Romana Filipčeva, čuvenog revolucionara. Bio je komesar ove brigade i prošao je ceo ratni put sa njom.

Inače, 13. Vojvođanska udarna brigada nije učestvovala u glavnim, krvavim bitkama, nego je imala zadatak da bude druga linija odbrane, da čisti teren i čuva pozadinu fronta. Kad se približila frontu, dobila j legitimitet udarna- ukazao je mladi istoričar kikindskog Narodnog muzeja.

Izložbu sugrađani mogu da vide u narednih mesec dana. Autor je rekao da je njegov glavni istorijski izvor bila knjiga Đorđa Momčilovića “Kako do brigade” . Momčilović je, između ostalog, pisao i o ratnom putu ove brigade i članovima. Otvaranje izložbe “Brigada” emotivno je doživeo Zdravko Ljiljak (91) iz Kikinde, borac 6. Ličke divizije:

– Poznavao sam Marka Tanurdžića, komandanta 13. Vojvođanske udarne brigade koja je obezbeđivala ovo podneblje. Veći broj boraca je bio iz Kikinde. Drugi svetski rat dočekao sam kao gimnazijalac u Beogradu. Dok sam se kupatilu umivao, počela je uzbuna, potom i bombardovanje.

Ušla je strina i rekla: “Zdravko, ovo Švabe bombarduju. Okupaciju Jugoslavije hoće. Nemoj da se plašiš ništa”. Tako je bilo. Stric me stavio u njegova kola i dovezao do mesta gde su mi bili roditelji. U partizane sam otišao sa nepunih 14 godina- prisetio se Zdravko Ljiljak.