KIKINDA- Vera Tunić (57) iz Kikinde, neutešna je nakon jučerašnjeg požara jer sama nije u stanju da finansira popravku zjapećih rupa na krovu njene trošne kuće, dok o sanaciji izgorelog pomoćnog objekta, u ovom trenutku, ni ne razmišlja.
Sada je bez struje, a pravo je čudo što jak pljusak, nekoliko sati nakom požara, nije prouzrokovao dodatnu štetu u unutrašnjosti njenog skromnog doma. Vera živi od socijalne pomoći, a staratelj je unucima Davoru (10) i Radmili Nikoleti (11) čiji su roditelji 2011. godine poginuli u saobraćajnoj nesreći.
Otkako se nesreća ponovo uselila u njeno srce, Vera obraze ne suši od suza. Nije Veri svih ovih godina bilo lako, a novi udarac neočekivano je stigao u četvrtak, oko 13 sati. Šta se tačno desilo, od brige u licu pocrnela žena, ispričala je kroz suze:
– Sređivala sam stvari nakon što su moji unuci pre neki dan vratili sa Zlatibora. Odjednom je u sobu utrčao Davor vičući: “Bako, gori plastika”. Bez duše sam izletela u dvorište i videla da se požar rasplasao jer smo u ostavi držali stare stvari, knjige, zimnicu… Komšija je pozvao vatrogasce. Dodatno sam se uzrujala kad je jedan od vatrogasa propao kroz tavanicu ostave- kaže Vera i nastavlja:
– Srećom, kako sam posle čula, on je zadobio samo lakše telesne povrede. Hteo je da proveri da li vatra još uvek tinja. Dok ga je zbrinjavala ekipa Hitne pomoći, pred očima su mi se vratile scene pogibije ćerke i zeta. Nastradali su kod Bečeja. Zet, Nikola Zlatar, je zaspao za volanom i naleteo na autobus.
On i moja Tijana su zadobili teške telesne povrede, a svi pokušaji lekara da im spasu živote bili su uzaludni. Tada sam ostala sama s mojim malenim unucima- priča Vera pokazujući sliku nastralih. Čim se odmakla dalje od vatrom uništene ostave, uz nju su se, poput pilića, privili unuci. Objašnjava i kako je došlo do požara koji je mogao da ima nesagledive posledice:
– Dok sam bila zaokupljena dečjim vešom, Davor se u ostavi igrao upaljačem. Kad je vatra buknula, pokušao je sam da ugasi vatru. Ne smem ni da pomislim šta je moglo da mu desi. Na sebi je imao fudbalski dres koji bi lako planuo…
Istina je da je moj Davor nestašan, ali očigledno još nije raskrstio s nenadoknadivim gubitkom. Kao da uvek hoće sebe da povredi. Rasplakala sam se kad mi je svojevremeno pokazao pismeni sastav. On je od zlatne ribice poželeo da mu vrati mamu i tatu, i da ih ponovo upozna. Stalno unucima pričam o njihovim roditeljima- neutešno govori Vera. Nakon svega što joj se u životu dogodilo primećujemo da je Veru napustila vera. Ćutke klima glavom, a onda otvara dušu:
– Toliko puta me je život povredio da ni sada ne očekujem pomoć. Nikada ništa nisam tražila. Uvek sam davala. Naš kućni prijatelj mi je rekao da bi mu za popravku krova trebalo maksimalno 500 evra. Kaže da su mu potrebni građa i crep. Mogao bi i nešto starog crepa da iskoristi. Makar kad bi mi neka drvara omogućila da na rate kupim sve što mi je potrebno- vajka se Vera.
