KIKINDA- Iz dvorišta Mesne industrije PIK odavno ne skiče tovljenici i ne prave se ukusne mesne prerađevine, ali nekoliko stotina metara dalje, u ulici Vinogradska, atmosfera kao u nekadašnjem ponosu kikindske privrede.
Iako niko od aktera tradicionalnog disnatora kod Šace nema veze sa PIK-om, u znanju i poznavanju obrade mesa na crtu bi mogli iskusnim mesarima. Naš sugrađanin Dušan Lazarević i njegovi školski drugovi već punih deset godina, u vreme svinjokolja, na istom su “svinjskom” zadatku:
-Kao i nekada u školskim klupama, imamo one koji u znanju ne oskudevaju, ali i one koji pomalo zabušavaju. Ovde, doduše, nema prepisivanja. Ceni se samo suvo znanje u panglovanju. Mi veštiji sečemo slaninu za čvarke, odvajamo šta treba za švarglu, majuške i krvavice.
Oblikujemo šunke i pripremamo meso za mlevenje, od kog će kasnije nastati kobasice. Ovi finiji i neiskusniji, zaduženi su da nam čaše ne budu prazne. Malo smo se umorili. Morali smo da brečimo krmaču od 220 kila. Jedne godine pozabavili smo se 300 kila teškom krmačom- prepričava Šaca detalje disnatora.
Kao i mnogo puta ranije, glavni majstor je Jovan Romakov. Prvi asistent i ovoga puta je Predrag Rackov. Vlada Ostojin, Duško Francuski, braća Branislav i Dušan Pašić, Zoran Kostić i Dragan Malešević neizostavni su članovi ove postave. Radni deo disnatora kod Šace odvija se u dvorištu i garaži, dok je finalni u kući za bogatom trpezom. Za muzički deo ugođaja zadužen je Peđa Rackov, dok čast žena brani Nataša Vasić:
-Uvek imam dobre asistente, samo nikako da me neko od njih nasledi. Imam i dobru volju da bogato disnatorsko znanje prenesem na nekog od njih, ali ne vredi. Većina se dobro snalazi samo sa viljuškom i nožem. Mesarski alat nekako im ne leži. Svi su barem nešto naučili, ali jedan naš drugar baš ništa. Onaj je naš “spoljni momak”. Ni u tome se nije proslavio, ali nas to nije obeshrabrilo. Možda će “proraditi” u narednih deset godina- nada se Joca.
Na disnatoru se ne priča samo o politici. Ne zato što je to zabranjeno i jer neki od akter nose potpuno suprotne stranačke dresove. Taman posla. Uz dobar zalogaj i gutljaj vina, uglavnom se evociraju uspomene na bezbrižne srednjoškolsle dane i prve ljubavi. To nam je potvrdio Miodrag Bulajić. Ovo je, priznaje on, jedna izuzetno lepa priča:
-Disnator kod Šace za nas je više od druženja. Atmosfera je uvek opuštena, a domaćin bez premca. Već kad dođe vreme rastanka, nestrpljivo iščekujemo naredni decembar. Zaista smo svih ovih godina ostali pravi drugari. Izgleda da između nas “ima neka tajna veza”-kaže Miki.
