Gradski ćaskao sa Miljanom Davidovićem: Da nisam glumac, radio bih u pekari i svirao rokenrol

248

KIKINDA- Miljana Davidovića, glumca kikindskog Narodnog pozorišta, publika obožava.Kada  suvereno ne vlada scenom, pravo je zadovoljstvo biti unjegovom društvu. Miljan pleni harizmom, neposrednošću i lucidnim izjavama koje sagovornika mogu do suza da zasmeju. Glumac rođen u Sanskom Mostu,  na Akademiji umetnosti je diplomirao  2004. godine u klasi prof. Predraga Ejdusa. Matica života  dovela ga je u Kikindu, u kojoj je profesinalni angažman pronašao 2005.  U razgovoru za Gradski, Davidović govori o protekloj pozorišnji sezoni, tv seriji „Daleko je Holivud“, ali i otkriva čime bi se bavio da  nije glumac.

Šta ti je u profesionalnom i umetničkom smislu donela ovogodišnja pozorišna sezona, i po čemu ćeš je pamtiti?

  • Prošla sezona mi je donela mnogo radosti. Radio sam na nekoliko vrlo zanimljivih projekata na televiziji i u pozorištu, a publika ih je odlično prihvatila. Sezonu ću pamtiti po ponovnom povratku publike u pozorište, i to u velikom broju.

Da li  pored matične scene nastupaš i u drugim pozorištima?

  • Redovno igram  u “Novosadskom novom teatru”, koji je okupio glumci iz raznih vojvođanskih pozorišta. Uspeli smo da oživimo jos jednu scenu na ovim našim pozorišnim ledinama. U tom gradu mi živi porodica, pa sam često na relaciji Novi Sad- Kikinda.

Sa velikom strašću pišeš scenarije, a učestvovao si u realizaciji nekoliko tv serija. Kad će publika moći da ih vidi?

  • Uskoro bi trebalo na televiziji da se emituje serija “Daleko je Holivud”, čiju premijeru čekam vec dugo, ali ko čeka taj i dočeka. Neobičnu priču o provincijskom pozorištu pred gašenjem i svakodnevnim zgodama i nezgodama glumaca, reditelja, tehničara, upravitelja i drugih likova, čija je svakodnevica protkana duhovitim zapletima i teorijama zavere, dočaraće Predrag Ejdus,  Petar Božović, Danica Maksimović, Boris Komnenić  i drugi kojima se ovim putem moram zahvaliti.

Sve te više ima u reklamama. Zašto se reditelji i producenti odlučuju za tebe?

  • Pretpostavljam da rediteljima i producentima odgovaram vizuelno, pa je naišao italas reklama za koje je potreban ovakav oblik glave. I eto mene na malim ekranima.

Kada si čvrsto odlučio da gluma postane tvoj životni poziv?

  • Kad sam shvatio da me drugi fakulteti ne zanimaju. Tad sam bio mlad, a sad bih verovatno drugačije gledao na tu stvar.

Čime bi se bavio da nisi glumac?

  • Da nisam glumac, verovatno bih radio u nekoj kancelariji ili pekari , a amaterski  se bavio rokenrolom.

U kojom meri su ti ova sredina i mentalitet “ušli pod kožu”?

  • Navikao sam se na ovu sredinu i pitomu vojvođansku narav. U velikoj meri sam postao deo ovog podneblja.

Da li ćeš sa porodicom ići na letovanje, ili će ti more biti samo u mislima?

  • Trebalo bi da skoknem do Crne Gore, a u mislima će mi biti skijanje.To je ono što s radošću  iščekujem.

Šta bi poželeo čitaocima portala Gradski?

  • Isto što nam i Nada Macura svako jutro savetuje. Da se obuku lagano i ponesu sa sobom flašicu. Malo bih, doduše, korigovao Nadin savet. Poželeo bih vašim čitaocima da se osveže hladnim pivom.