KIKINDA- U kikindskom Istorijskom arhivu postavljena je izložba “Privrеdnici i zanatlijе u Vеlikoj Kikindi od srеdinе 19. do srеdinе 20. vеka”. Postavka se sastoji od dokumеnata, fotografija razglеdnica, knjiga i novina, koji su pažljivo i hronološki porеđani na 27 panoa.
Autori izložbe “Privrеdnici i zanatlijе u Vеlikoj Kikindi od srеdinе 19. do srеdinе 20. vеka” su mladi istoričari Tijana Rupčić i Srđan Sivčev. Srđan je i aktivni atletičar. Savršeno inspirativna osoba za ovonedeljni intervju.
Ti si istoričar, ali zašto baš i dugoprugaš?
- Tačnije polumaratonac. Odlučio sam se zbog toga da bih koračao stopama Fidipida, osobe koja je Atinjanima javila da su pobedili Persijance na Maratonu 490 pre nove ere. Osoba koja je ispoljila izuzetnu upornost i posvećenost da objavi pobedu nad neprijateljem helenske civilizacije. Kulture koja je osnov čitave evropske civilizacije. Odlučio sam se i zbog toga što treniram atletiku, a i volim izazove koji nas dovode do granica izdržljivosti.
Da li si letovao negde ove sezone?
- Jesam. U Grčkoj, u dva navrata tokom jula i avgusta.
Koliko je interesantan posao u Istorijskom arhivu?
- Izuzetno interesantan. Rad u struci je ono što svaka osoba želi u profesionalnoj karijeri da iskusi. Rad sa papirima bi se možda laicima učinio dosadnim, ali mene inspiriše rad sa starijim dokumentima. Raznovrstan izbor poslova u Istorijskom arhivu omogućava da se na posao odlazi sa osmehom, što je mora se priznati prilična retkost današnjeg vremena.
Koliko možeš da svojim znanjem i strukom doprineseš ustanovi u kojoj radiš?
- Mogu, pre svega, svojim zalaganjem, radom, upornošću, ali i konstantnom željom za usavršavanjem na stručnom i naučnom planu.
Na kojim si većim sportskim manifestacijama učestvovao kao dugoprugaš?
- U prethodne tri godine trčao sam polumaratone u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu.
Šta je ostalo da uradis ove godine, a nisi, kako bi bio zadovoljan postignutim?
- Posle objavljivanja mog književnog prvenca “Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi od 1905.do 1941. godine”, u ovoj godini zajedno sa kolegama iz Istorijskog drustva Kikinda objavili smo udžbenik lokalne, kikindske istorije za učenike osnovnih škola, na osnovu sredstava dobijenih od Gradske uprave. Udžbenici će početkom školske godine biti podeljeni osnovnim školama u gradu. Sa kolegama iz Društva planiramo još da sprovedemo nekoliko ideja u zivot (izdavanje stručnih publikacija, izložbe, predavanja) i na taj način planiram da zaokružim ovu godinu.
Zašto bi ljudi trebalo da posete Istorijski arhiv u Kikindi?
- Zbog toga što Istorijski arhiv predstavlja riznicu uspomena, slika i na neki način dušu samog grada. Građanstvo, a naročito mladi bi trebalo česće dolaziti u arhiv da bi stekli svest i znanje o zajednici i gradu u kom su rođeni. Da bi se upoznali sa njegovom istorijom i da bi je utkali u svoje biće.
Da li planiraš da ostaneš u Kikindi, ili će te struka i znanje odvesti na neko drugo mesto?
- Voleo bih da svoju karijeru naučno-istraživačku aktivnost i sam život nastavim u rodnom gradu, i da se kao osoba u njemu potpuno ostvarim. Međutim, život je nepredvidiv i pun iznenađenja.
Tvoja poruka čitaocima portala Gradski.online?
- Kultura u malim sredinama nije potpuno ugašena, a mlađi naraštaji će se potruditi da Kikindu postave na vrh kulturne mape naše zemlje, gde joj je nesumnjivo i mesto. Verujte u kulturu.
