KIKINDA-U holu Istorijskog arhiva postavljena je izložba ,,Privrednici i zanatlije u Velikoj Kikindi od sredine 19. veka do sredine 20. veka“. Cilj postavke je da oživi i dočara nekadašnji duh Kikinde. Milan Srdić, direktor Istorijskog arhiva, otkriva da je izložbom obuhvaćen samo deo onoga što ta ustanova pohranjuje u svom fundusu:
-Izložba je način da predstavimo naše blago i da ono što čuvamo, Kikinđanima učinimo pristupačnijim. To se odnosi i na sve ostale koji žele da saznaju nešto više o ovom gradu- kaže Srdić.
Autori uzložbe su profesori istorije Tijana Rupčić i Srđan Sivčev. Čine je fotografije, razglednice, oglasi iz dnevne štampe, fakture i drugi dokumenti na koje su oni, kao zaposleni u Istorijskom arhivu, nailazili prilikom sređivanja depoa:
-Ideja o izložbi rodila se još pre godinu dana. Trebalo je nekoliko meseci rada i pripreme da bi sada bila otvorena. Prilikom sređivanja građe, nailazili smo na veliki broj interesantnih računa i faktura iz tog perioda, a koji su prava umetnička dela. To su izuzetni primerci pisani krasnopisom, imaju unikatne pečate, a neki imaju i potpise velikih istorijskih ličnosti Kikinde- rekao je Srđan Sivčev.
Na izložbi su predstavljene kikindske apoteke, odžačari, drvare, knjižare, fotografske radnje i drugi mali privrednici koji su svoj biznis stvarali u našem gradu. Autori su naglasili je izložba posvećena, u najvećoj meri, malim radnjama:
– Na našoj izložbi nema pomena braće Bon i drugih velikih industrijalaca kojima su već posvećene velike izložbe i literatura. Ljudi koji su ovde predstavljeni bavili su se manjim biznisima, ali su ipak bili značajni kao deo identiteta grada. Posebno bih izdvojila fotografsku radnju Hečke Mora, koji je bio prvi fotograf u gradu. On je bio jedan od kikindskih Jevreja, a danas u Kikindi nemamo veliku jevrejsku zajednicu, te su podaci o njegovoj radnji time i zanimljiviji – rekla je Tijana Rupčić i dodala da je postavka bogata starim fotografijama koje daju uvid i u stari izgled grada.
Ona je iznela stav da želja da se zaradi novac nije svojstvena samo savremenom dobu, već da su ljudi u ne tako davnoj prošlosti, takođe, imali kreativne ideje u tom pogledu.
